Iz nekog razloga (kojeg neću da guglujem) “Prey” nema u nazivu nigde reč “Predator” te će se neko ko nema pojma o čemu se radi u ovom filmu (ne)prijatno iznenaditi negde oko trinaestog minuta kada se on pojavi…delimično.
Zamišljen (i ostvaren) kao tzv. prequel/prethodnik za prethodna 4 filma (ako ne računamo one Aliens VS Predators) smešten je u 1719 godinu. Zašto baš ta godina možda se pitate ?
[imdb]tt11866324[/imdb]
Pojma nemam a nema ni režiser i scenarista Dan Trachtenberg…to jest, u to vreme je smešten jer je super kul ideja da gledamo kako se Indijanci (ovog puta Komanči) makljaju sa zverkom iz svemira…jer nisu mnogi čitali Zagorove avanture… u kojima nema možda Predatora ali ima i vanzemaljaca i raznovrsnih čudovišta.
Plus je super (a verovatno i jedini način da iza projekta stane veliki studio poput Disney-a) što “Prey” za glavnog protagonistu ima protagonistkinju koja glumi još i stvarno glumica koja je poreklom američki starosedeoc i potomak Indijanaca koji su uspeli da prežive genocid koji je nad njima izvršio beli čovek.
Za razliku od mnogih sličnih “ideja” (u smislu promene tj. tranzicije pola glavnog junaka u poznatim franšizama) Naru (kako je ime ovoj mladoj Komanči devojci) u “Prey” fino funkcioniše i upravo je taj aspekt jedan od zanimljivijih…jer znamo da njena fizička snaga ne može da se poredi sa Predatorovom.
Kada počne taj deo, glavni sukob, negde oko isteka prvog sata filma, “Prey” postaje stvarno zabavan…ali kasno da kao celina bude stvarno upečatljiv i drugačiji…
U stvari nesumnjivo je bolji od prethodna dva nastavka, drugi deo (sa Deni Gloverom) sam toliko davno gledao da se ne usuđujem da ga poredim…a što se tiče originalnog MekTirnan/Švarceneger bisera on sigurno zaslužuje poseban tekst…koji će, nadam se ove godine, uslediti.
Ono što mi je glavna mana “Prey”-a je upravo ono što mnogi hvale i na čemu su autori insistirali…a to je autentičnost. Pojma nemam kako su živeli Komanči 1719 godine (osim iz knjiga,stripova i filmova) te je možda moja “zamišljenja” slika o njima totalno pogrešna ali ne može mi niko reći da su pričali, kao što priča Nuri ili njen brat, sa tipičnim američkim akcentom…i šminkom…pogotovo što Trachtenberg koristi onu staru foru da lik započne na originalnom indijskom/komanči jeziku a onda nastavi na prirodnom engleskom…
U nekim drugim filmovima to je funkcionisalo…ovde, barem meni (a to vam je jel’te najbitinije 🙂 ) svaki put kada se tako nešto desi, kada pomešaju engleski i “komančerski”, prekinu “čaroliju” i počnem da ih gledam kao savremene amerikanose koji se (nevešto) kriju iza šminke i kostima…
Šteta…
Na skali od (1-6) ocena: 3
