Treći sprat
Gagi Jovanović, Seka Sabljić i Vesna Trivalić… pa ovo su već dobri preduslovi da ovaj film bude pristojna komedija.
Drugi sprat
Trejler i nije baš neki ali nije ni katastrofa (ovo je reč koja će se u ovom genijalnom tekstu još koristiti). Kao što i prvih pola sata filma i nisu baš neka ali daleko su od lošeg. Boda Ninković, koji glumi majstora Milenka, u uvodnom delu nas, što se kaže “u off-u”, upozna sa glavnim likovima ove (dramske) komedije tako što o svakom od njih ispriča neke osnovne podatke.
Te ovi su se vratili iz Amerike, ova sprema slavu na kojoj će joj stići sin nakon višegodišnje robije, a ona je lako zaljubljiva (i lako-dajka) stjuardesa…itd…itd…
Nažalost gotovo svi ti, naizgled interesantno zamišljeni, likovi do kraja priče praktično ostanu isti kao na početku… eto ti “razvojnog puta jednog (kupljenog) scenariste“.
Prvi sprat
Kompletan film je fino ušminkan i zanatski korektno režiran. Priznajem (i pola mi se prašta) ima i nekoliko situacija u toj prvoj polovini koji će vam razvući osmeh na licu… hoću reći siguran sam da i “Radio Mileva” (koju nisam gledao) ima neke stvarno smešne trenutke…ponekad.
Nažalost, kako vreme (u filmu a i u vašim životima) prolazi shvatate da vam je ono što je smešno u stvari smešno uglavnom zbog glumaca koji to izgovoraju. Mislim, navikli smo da Gagi glumi naivne budale a Seka histerične dame (i Vesna pogubljene domaćice a Boda dobroćudne džinove).
Neki bi rekli “bolje išta nego ništa” a drugi, možda, “bolje još jedna repriza Žikine dinastije nego ove nove komedije”…. i bili bi u pravu….osim što nisu. Jer i u tom išta mora da postoji stvarno nešto kao što ni Žika ne sme biti reper za domaći humor nakon toliko klasika koje imamo u tom žanru.
Podrum
Kada stignemo do dna to jest do podruma, a brzo to dođe negde već nakon polovine, polako shvatate da je ovde humor stvarno univerzalan ali univerzalno neduhovit. Na bilo kom jeziku ono što sledi stvarno ne može biti smešno. Scenario liči na nešto što bi kreirao neki pijani ChatGPT (veštačka inteligencija na šljivovici). Kao da je kupljen na nekom buvljaku gde se preprodaje drugorazredna roba koje bi se stideli i šaneri.
Toliko bled da nije čak ni bolji od mojih bezuspešnih pokušaja humora u prethodnom pasusu.
Za razliku od Taksi bluz (2019) koji je imao sličnu boljku da mu je scenario ličio na nešto što uopšte nema veze sa mestom zbivanja “Komedija na tri sprata” nema urnebesnih momenata koji je pomenuti film sa Andrijom Miloševićem svakako imao.
Ali dobro…autor ovog filma je Sandra Mitrović i ne sumnjam da je njen otac u potpunosti finansirao ovaj njen debitantski projekat uprkos tome što ovakav scenario ne bi prošao čak ni ovaj naš nesrećni Filmski centar Srbije na čelu sa Jelenom Trivan (koja btw. više nije na…čelu)
Naravno…totalno sam omanuo.
Niti PINK stoji iza ovog filma niti su ga sredstva FCS zaobišla.
Hvala Telekomu Srbije što postoji i što ovi naši mučeni “umetnici” mogu da prežive ova teška vremena. Slava im!
Elem, kada stignemo u poslednju trećinu filma i kada krene ona neverovatno tupava poplava u zgradi “Komedija na tri sprata” prelazi u film katastrofe i to u bukvalnom smislu. Katastrofalno negledljiv i glup.
Ali hajde…neka se svi pravimo toše…pardon Teše…
Na skali od (1-6) ocena: 2*
*najbolji utisak u filmu je ipak ostavio boston terijer. On jedini nije glumio…
