Alis i Džek imaju sreće što žive u idealizovanoj zajednici „Viktorija“, eksperimentalnom kompanijskom gradu u kom žive muškarci koji rade za tajni projekat „Viktorija“ i njihove porodice. Društveni optimizam iz 1950-ih koji je zastupao njihov izvršni direktor Frenk – korporativni vizionarski i motivacioni životni trener – usidrio se u svaki aspekt svakodnevnog života u tesno povezanoj pustinjskoj utopiji. Dok muževi provode svaki dan u sedištu projekta „Viktorija“, radeći na „razvoju progresivnih materijala“, njihove žene – uključujući Frenkovu elegantnu partnerku Šeli – provode vreme uživajući u lepoti, luksuzu i razvratu svoje zajednice.
“Ne brini draga” izazvao je kontraverze i pre nego što je prikazan. Od pljuvanja
do, da prostite, ‘ebanja i prevara…
A preskačem čitav segment o Shia LaBeouf ili napr. Florence Pugh i šta se sve dešavalo tokom snimanja.
Ali…ništa od toga nije moglo niti je uticalo na kvalitet samog filma. A on je od onih “ne bi ste verovali ako ne pogledate”…
[imdb]tt10731256[/imdb]
Olivia Wilde je pre ovog filma stekla prilični ugled sa svojim prethodnim debitantskim ostvarenjem simpatičnom coming of age dramedijom Booksmart (2019). Nakon ove katastrofe i na i iza (filmskog) platna sasvim je moguće da su njene pozicije u Holivudu poljulane…kada bi se zezali.
“Don’t Worry Darling” ima katastrofalnih završnih 40ak minuta, kada se konačno razotkriva misterija koja se krije iza ovih, naizgled, idiličnih kulisa naselja u kome žive vesele domaćice i vredni njihovi muškarci.
Retki su filmovi koji uspeju toliko da se samounište koliko to čini ovo ostvarenje.
Toliko je to loše (a bez spojlera ne mogu da vam tačno kažem šta je u pitanju) da će mnoge od vas naterati da apsolutno zamrzite i prvih sat vremena filma što nije fer…
“Don’t Worry Darling” je vizuelno, estetski veoma lep film. Florence Pugh se ubi od glume uprkos, barem ovde, indisponiranom Harry Styles koji nije u stanju da prikaže bilo kakve emocije a da to ne liči na prenemaganje i šmiru.
“Stepfordske žene” su snimljene daleke 1975 godine a daleko smislenije, efektnije, visprenije i 100 puta bolje komuniciraju slične poruke koje pokušava Olivia Wilde u ovom filmu. Pogotovo što je u to doba taj stav bio stvarno potreban i novi a danas, osim pamfleta, nabijanje na nos bilo čega bilo kome ne donosi ništa dobro… a sam “stav” filma “Ne brini draga” je u kontekstu njegovog (ne)kvaliteta najmanje bitan faktor.
Na skali od (1-6) ocena: 2
