sRanje-rated kritika…
Ovo je najgori film Mela Gibsona koji sam do sada gledao. Znam da se i on, kao i njegov kolega Vilis Brus, počeo pojavljivati u raznoraznim sranjima ali izgleda da sam ih vešto izbegavao…do sada.
Razlog zbog čega sam ovog puta upao u zamku (neki bi rekli ugazio u govno) je taj što mi se jednostavni koncept iza priče “Pretnja u etru” stvarno svideo.
Naime, Mel Gibson glumi Elvisa (majke mi, tako se zove u filmu) navodno veoma popularnog radijskog voditelja noćnog programa na nekoj stanici u Los Anđelesu.
Njegova emisija je genijalna i sastoji se iz toga da je Elvis neka vrsta “Drage Savete” koji svojom genijalnom vokalnom komunikativnom “terapijom” rešava probleme svima koji se jave u emisiju…uživo.
Kada se te večeri javi neki Geri i otkrije da drži Elvisovu porodicu kao taoce na Elvisu je da svoje voditeljske brbljive moći iskoristi i pokuša da spasi ćerku i suprugu.
Ali to je samo početak duge noći jer Geri ima sasvim drugačije planove od onih koje smo mislili…
Hajde priznajem…nisam baš očekivao da će Mel Gibson otelotvoriti Džeka Kilijana iz one stare i divne serije “Poziv u ponoć” ali svakako nisam očekivao da će ovo biti ovoliko loše…
A ovde je sve baš, baš loše…
Neki glumci su stvarno katastrofalni a tragedija je gledati Mela kako izgovara ove dijaloge koje nije zaslužio (jebote kako mu se nije smučilo da ovakve rečenice izlaze iz njegovih usta…pa čovek je bio jebeni Hamlet nekada).
Režija je funkcionalna u smislu da nam jasno prikazuje govno od filma i barem se ne trudi da od njega napravi i proliv.
A tek kraj… tog scenaristu treba staviti u lance i naterati ga da gleda svoj film iznova i iznova…
Sad vidim da je scenarista i režiser filma…neka obojca jedu ono u šta sam ugazio na početku teksta…
Na skali od (1-6) ocena: 1
