Kada sam pogledao "Jangblada" te kasne večeri na izmaku leta '91 rekoh sebi da ga moram pogledati ponovo (jer mi se učinio interesantnim)...kasnije...sa familijom. Nekih tridesetak godina nakon te noći,obećanje sam, delimično, ispunio. Pogledao sam ga ponovo...ali...kao i prošli put...sam. Ovo je dokaz da sam čovek koji ispunjava obećanja. Istovremeno, ovo je dokaz i da se neke stvari nikada neće promeniti...
Ne mogu da “Jangblad” povežem ni sa jednim specifčnim događajem tog leta devedeset prve. Ne sećam se više šta sam kao budući “diplomac” devete gimnazije (koji će u septembru poći u četvrtu godinu) uopšte imao u glavi o dešavanjima koja su dešavala na samo nekoliko stotina kilometara od mene. O nekadašnjoj velikoj zemlji koja se raspadala u krvi, o ljudima koji su ostajali bez nogu, ruku…i života.
Ne želim da se ovi tekstovi iz “tajnih arhiva” pretvore u moje lamentovanje o tim nesrećnim godinama pogotovo što sam ja, za razliku od mnogih drugih, veoma “srećno” prošao kroz njih…a opet, ne mogu da kada pišem o ’91 da tako nešto preskočim.
Ta 1991 godina je bila specifična po tome što je većina video klubova morala da pređe na legalna izdanja, što zbog zakona, što zbog izuzetno visokih kazni koje su im sledile nakon što su najveći pirati promenili dresove i postali glavni zagovarači “pravde”.
“Jangblad” je na sreću bio pirat iznajmljen iz video kluba koji se nalazio na sredini ulice Jakuba Kuborovića i čijeg imena trenutno ne mogu da se setim. Nakon zatvaranja te delatnosti jedan niz godina na tom mestu je funkcionisao i mali noćni klub sa povremenom živom svirkom…
Danas…ne znam šta se tu nalazi…i kada prolazim tuda…ne zagledam…. a ni Jakuba nije više Jakuba…
Ako ste već stigli do ovog dela teksta svaka vam čast… sada ću pričati malo i o filmu.
[imdb]tt0092272[/imdb]
Glavni junak je 17-godišnji Dean Youngblood kome je životni san da igra hokej… i ne samo da mu je to san već je i stvarno talentovan za taj sport. Što bi rekli hokejaši “pak mu je u krvi”…kada bi tako nešto uopšte govorili.
Ono što mi je odmah upalo u oči kada sam započeo novo gledanje “Jangblada” je stvarno bila lepota Rob Lowea. Zaboravio sam na njegove uloge iz mladosti i kakva je faca tada bio…. za razliku od napr. glumca koji mu je inače generacija i koji je ovde debitovao u jednoj maloj ulozi saigrača.
Inače neću vas gnjaviti detaljima zapleta koji je tipično sportski i u kome će provincijalac doći u grad gde će smuvati trenerevu ćerku i nakon početnog neprihvatanja postati ključni igrač svog tima.
Ono što me je sada “oduševilo” jesu neki momenti, naročito u prvoj polovini filma koja je i više nego dobra, neke scene koje teško da bi mogle proći da se kojim slučajem snimao danas.
Na primer, gazdarica kod koje odsedaju gotovo svi igrači kada prvi put dođu u tim.
Nema šanse da će te u današnjem američkom mejnstrim filmu imati ovakvu gazdaricu… Jangblad ima 17 godina….ovo nije više simpatično…ovo je za zatvor… 🙂
Da i ta scena “operacije” sa prve slike, incijacije u ovo muško društvo možda bi sada i bila dozvoljena ali bi bila korišćena u sasvim drugom kontekstu…napr. tokom filma bi, u novoj verziji, otkrili da lik Patrick Swayze gaji nežna osećanja prema nekom saigraču…
Produkciono, “Youngblood” je tipična Guber/Peters manifaktura i to će vam biti jasno odmah po početnoj špici koja deluje više kao spot iz Flešdensa ili “Roki 4”.
Ovaj film nije bio hit i Rob Lowe svojim izborom nekih sledećih projekata nikada nije postao velika filmska zvezda.
Svakako da su nam osamdesete donele mnogo bolje sportske filmove ali prvi, da ne kažem i jedini, film kojeg mogu da se setim a koji se bavi hokejom uvek će biti “Youngblood”.
Na skali od (1-6) ocena: 3
