Ako ste pogledali trejler za “Meni” malo toga, na planu priče, predstavljaće iznenađenje. Taj trejler niste mogli uopšte izbeći ako ste posetili bilo koju projekciju nekog “ozbiljnog” ili horor filma u našim bioskopima poslednjih par meseci.
A onda, kada je konačno stigao na repertoar, gledajući ostale na tom meniju (ha,ha, shvatate foru…) shvatio sam da za ovu našu, odraslu, publiku i nemate nekog boljeg izbora…
Ako ništa drugo samo zbog toga što “Meni” nije napraljven da se svidi tinejdžerima potrebno ga je podržati… jer, ako se ovako nastavi, preostaće nam samo “dečiji meni” u bioskopima.
Sve vam ovo prethodno pišem jer sam ubeđen da ste i vi gledali trejler za ovaj film te da nema šta da vam pričam o čemu se radi…ali…ako ipak niste:
“Jednog lepog dana grupa neznanaca se upućuje na maleno ostrvo da bi prisustvovali večeri koju će, specijalno za njih, napraviti čuveni kuvar zajedno sa svojim odanim i predanim timom. Ova odabrana grupa je morala da plati 1250 dolara po osobi za obrok (ako se dobro sećam cene) jer jesti na ostrvu Hawthorne jelo koje će vam šef kuhinje Julian Slowik je stvar prestiža i samo odabrani, samo povlašćeni mogu uopšte da dospeju na tu listu…
Ubrzo nakon što večera započne, već negde kod trećeg obroka (a sve se služi u gangovima) i gosti i publika će definitivno shvatiti da ovo nije obična večera…oni koji su gledali trejler znali su odmah kakav ih meni očekuje”
Ralph Fiennes kao šef Slowik je odličan i, kako neko reče, verovatno jedan od najboljih živih glumaca koji nikada nisu dobili oskara, a ni “Meni” mu sigurno neće doneti.
Nicholas Hoult (Tolkien (2019)) je takođe izvrstan u ulozi super fana koji je toliko opsednut Slowikovim radom da ne primećuje užase koji se dešavaju oko njega…
Takođe, pravo je zadovoljstvo gledati, nakon dužeg vremena Anya Taylor-Joy (The Northman aka Severnjak (2022)) u jednoj savremenoj “normalnoj” ulozi. Ovde tumači devojku pomenutog Houltovog lika koja je jedina sa te (takođe pomenute) liste zvanica na ostrvo i na večeru “upala” nenajavljena jer je Hoult raskinuo sa devojkom (prethodnom pratiljom) neposredno pred odlazak.
Njena uloga autsajdera, nekog ko ne pripada eliti pruža nam neophodnu razumnu perspektivu dešavanja koje sledi jer da smo ostali samo sa likovima koji su ovde stigli misleći da će dobiti lepu večeru i probati odabrana najskuplja vina ne bi se uopšte zabavno proveli… a oni će se baš “zabavno” provesti.
Za vizuelni ugođaj je zadužen Peter Deming snimatelj koji je na svom meniju imao pregršt totalno različitih filmova i autora, od dela Dejvida Linča i Vesa Krejvena pa do napr. Ostina Pauersa i X-Men Novih mutanta…
Dakle, fotografija je i lepa i efektna.
Problem koji sam imao sa “Menijem” (ah…uvek ti problemi….) je vezan pre svega za scenario. I ako je vremenski sveden, za današnje standarde, na veoma razumnih 106 minuta, nema ovde dovoljno “mesa” da se kvalitetno ispuni vreme (vala, ako ste vegan, nema ni salate…..mada je ima).
Ovo bi najbolje funkcionisalo kao napr. jedna, i to odlična, epizoda serije kao što je “Black Mirror” (i slične) jer što duže vremena prolazi vi ćete se sve više pitati zbog čega neki likovi ovde na ovu, blago rečeno, stravičnu situaciju u kojoj su se našli reaguju upravo tako…plus, što u onim praznim hodovima (gangovima) kojih nije da nema, padaće vam raznorazna logička pitanja na pamet.
Mada ovo jeste crna komedija ipak bi nekakvoj dramatici dešavanja doprinelo da karakteri u njoj ne deluju uvek komično…što, za 60ak minuta i nije problem…problem je za 105 minuta.
Na kraju, krajnji utisak je da ovaj meni prilično površan i da je šteta što nije u sebi imao više čizburgera (što je btw. direktna referenca na određena dešavanja u filmu). Doduše, poneki put, naročito kada ste gladni i jedan čizburger može da vas i te kako zasiti.
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+
