Namerno sam izabrao ovu sliku kao naslovnu umesto ove donje.
Ne zato što će mnogo više Vas da klikne na tu naslovnu (te će rapidno podići posetu sajta sa 3 na 30 poseta) već zato što je i ovaj film napravljen isključivo da bi eksploatisao ogromni uspeh “Isterivača đavola” koji je prethodne godine prestravio publiku.
Iza ovog projekta stajao je Alberto De Martino, italijanski režiser, koji se specijalizovao da (veoma brzo) snima filmove koji se baziraju (da ne kažem kradu) na holivudskim aktuelnim hitovima ili (nije se libio) domaćim špageti i giallo talasima…
Ipolita (Carla Gravina) je sa 12 godina, nakon jedne fatalne automobilske nesreće, ostala paralizovana, barem toliko da ne može da hoda (mada mrda noge) i uvek je u kolicima.
[imdb]tt0071150[/imdb]
Izvinjavam se svima zbog mog, svakako, neprimernog rečnika jer nije lepo praviti neslane (i glupe) šale na račun paraplegičara ali ovo i nije film koji to tretira ozbiljno…naprotiv…samo su i tu bolest eksploatisali da bi napravili dodatnu “dramatiku”…
plus…devojčica Regan u “The Excorcist” nije nepokretna te je ovo “originalni” dodatak.
Kada smo već kod originalnosti iih prvih 50-ak minuta jeste “originalno”. Originalno u smislu da nema (mnogo) veze sa “The Excorsist”.
Ipolina je ćerka bogatog oca (Mel Ferer), udovca koji ima ljubavnicu (Anita Chi i”ha vista morire aka Who Saw Her Die ? (1972)Strindberg). Ujak (Arthur Kennedy) joj je biskup (radnja se odigrava u Rimu) a mlađeg brata (gornja slika, sredina) glumi mladi Remo Girone kojeg možda znate kao glavnog mafijaša iz čuvene serije “Hobotnica” gde je nadživeo ne samo inspektora Katanija nego je, vremenom, postao i glavni “junak” ove italijanske desetotomne tv sage koja se emitovala od 1984 do 2001.
Inače, razlika u godinama između glumica Gravine i Strindberg je samo 4 godine, te je sasvim jasno kakva sve učitavanja možete samostalno učitati u odnos Ipolite i njenog tate. Ipolita je bolesno ljubomorna i posesivna prema ocu plus seksualno je frustirana i željna dobrog…
Ove gornje reči opet, uglavnom, i nisu moje. O seksualnoj frustiranosti i opsesivnoj ljubomori će direktno pričati i biskup a vala i svi ostali akteri ovog filma (jer, podrazumeva se, ako imaš seksualnih želja na korak si do satane) a što se tiče “želje za dobrim k.” je takođe, bukvalno, izgovoreno u samom “The Antichrist”.
Mada, ako već citiram replike mislim da je ova, na donjoj slici koju možete videti u titlu, najbolja
Imu tu raznih stvarno poganih rečenica (a za potrebe snimanja ubijeno je i nekoliko pravih žaba) ali, za razliku od “Isterivača đavola” gde ih izgovara devojčica, ovde, one izlaze iz usta zrele žene (doduše muškim glasom) i ove scene su ne samo bizarne (to su najmanje) već i urnebesno smešne.
Kada tu dodate i očajne “specijalne” efekte i pomešate ih sa predoziranim glumatanjem i histerisanjem (toliko urlikanja i dahtanja po minuti nema ni u nemačkim pornićima) dobijate spektakularno loš film koji je, sa druge strane, prilično zabavan (mada ne i spektakularno).
“The Antichrist” ima i blagu dozu erotike koja možda danas deluje čak i čedno ali svakako je dovoljno morbidna da te neke scene golotinje i najviše pamtiteali iz pogrešnih razloga (za razliku od napr. stvarno primamljivog italijanskog erotskog filma iz 1979 godine pod nazivom “Malabimba” koji ima sličnu temu (isterivanje đavola iz napaljene devojke) ali je daleko zanimljivije (u svim aspektima) ostvarenje).
U prvoj polovini filma videćete i stručnjaka za teologiju ali i parapsihologiju koji hipnozom pomaže Ipoliti da se seti prošlih života (kada je bila veštica) ali i da prohoda (jer sve je u njenoj glavi).
Imaćete i tu udarnu scenu “satanskog” zavođenja u kojoj režiser Alberto De Martino baštini radove velikog Ejzenštajna (mislim na “paralelnu montažu”) gde nam istovremeno prikazuje golu Strindberg i (relativno) golu Gravinu (kojoj niko nije skrenuo pažnju da bi bilo lepo da se obrijala…ali ne gde ste vi sa prljavom pokvarenom maštom dragi čitaoci možda pomislili…već mislim na noge i ruke…mnogo je i uznemiravajuće dlakava….mada, možda je to i bio cilj).
Sve to uz davnu incijaciju njenog potomka u satanske redove gde je, osim orgija, potrebno da se bukvalno poliže jarčev anus.
Verujem da vam je sve ovo što sam do sada napisao dovoljno da donesete sopstvenu razumnu odluku i sami procenite da li vredi da posvetite 110 minuta svog života ovom filmskom epiku.
Nekom će i moje “muke” biti dovoljne.
Na skali od (1-6) ocena: 2
