“First Men in the Moon” započinje kao ozbiljan naučno fantastični film scenama spuštanja na Mesec međunarodne ekipe astronauta (od Rusa do Amerikanaca). Prvi znaci da ovo ipak nije toliko “ozbiljan” film jesu kada ti astronauti izađu na površinu Meseca (zanimljivo je kako je Mesec prikazan nekih 5 godina nakon što će se neko stvarno iskrcati na njega…naravno…ako verujete u te gluposti…svi valjda znamo da ljudska stopa nikada nije kročila na ovaj zemaljski satelit i da je sve to režirao Kjubrik).
Kada austonauti naiđu na britansku zastavu (i propratni tekst) koji ukazuje da ipak nisu oni prvi na Mesecu kreće potraga za osobom po imenu Katherine Callende koja je, u tom pronađenom tekstu/menici, “prisvojila” ovaj satelit kao vlasništvo kraljice Viktorije.
Već tada, kada se vratimo u Englesku, a potom se vratimo u prošlost koja će nam prikazati kako je izgledalo to prvo putovanje na Mesec, “First Men in the Moon” dobija diznijevski šmek (mada ovo nije Dizni već britanska produkcija snimljena po romanu H. G. Wellsa) i svakako više uopšte nije ozbiljan…naprotiv.
Dok smo na planeti Zemlji ovaj film je još i šarmantan i ako je beskrajno naivan. Kada konačno krenu u tu misiju (zahvaljujući genijalnom izumu profesora Joseph Cavora koji je napravio novi hem. elemenat Kavor za koga ne važi gravitacija) naivnost postaje najmanji problem.
Iz nekog razloga, autori filma tada odlučuju da ovo učine ozbiljnim (u smislu opasnosti koji ih dočekaju na Mesecu) a to nikako ne ide sa već uspostavljenom atmosferom, a pogotovo nikako ne ide sa smešnim “specijalnim efektima” i kreaturama koje su oživljene uz pomoć tzv. Stop-Motion animacije.
Iz današnje perspektive teško je da će “Prvi čovek na Mesecu” dojmiti i decu mlađu od sedam godina…
Na skali od (1-6) ocena: 2+