Najteže mi je pisati o onim, sasvim korektnim, filmovima koji me nisu niti oduševili niti razočarali…a opet, samo su malo iznad proseka…e sad, to što se za prosek kod mene moraš potruditi i više nego za desetku na Megatrendu više govori o mom lošem smislu za humor nego o kvalitetu proseka*…
Rouz Koter (Sosie Bacon inače čeljade Kevin Bacona i Kyre Sedgwick) je doktorka (psihijatar) koji radi u bolnici na odeljenju za hitne (mentalne) slučajeve. Taman kada se sprema da krene kući nakon dugačkog dežurstva stiže joj nova pacijentkinja. Pacijentkinja koja će joj zauvek promeniti život.
Ali pošto je ovo film a ne serija već posle desetak minuta ćemo znati koja su pravila u ovom “kletva” filmu. Neko se traumatično ubije ispred tebe sve sa osmehom na licu i onda se to prokletstvo veže za onog koji je prisustvovao tom (samo)ubistvu..znači za tebe.
Imaš, otprilike, nedelju dana da se nekako rešiš kletve (koja se sastoji od toga da ti se prvo polako a potom sve više priviđaju raznorazne osobe koje ti se jezivo smeškaju i primoravaju da činiš razne ludosti sve dok to više ne možeš da trpiš te i ti se, na kraju, jezivo osmehneš…i kokneš pred nekim) ili si mrtav.
Poput Ringu, poput “It Follows” i gomile sličnih kletva filmova.
Za razliku od mnogih drugih koji koriste sličnu pomenutu formulu, režiser Parker Finn, uspeva da, u svom debi ostvarenju, ipak izvuče najbolje što je mogao iz ovog koncepta te “Smile” svakako neće biti klasik poput remek dela Hideon Nakate iz 1998 (mislim naravno na Ringu) ali ni katastrofa poput “Truth or Dare” ili filma “Polaroid” (izguglajte detalje o ovim filmovima sami ako vas baš interesuju ili sačekajte da se pojave i njihove recenzije ovde).
U tome mu veoma pomaže odlična Sosie Bacon koja ubedljivo interpretira osobu koja doživljava traumu i čije ponašanje, posmatrano sa strane i od drugih (kolega, familije, verenika), vodi ka ludilu a samo ona zna da nije luda.
Takođe, režiser Finn ovu priču proteže na 115 minuta što jeste predugo ali zato daje priliku svojoj tragičnoj junakinji noćne more da nam u potpunosti približi svoj lik i da nam je do njene sudbine, sasvim moguće, stalo i mnogo više nego u tipičnim horor filmovima.
Nažalost, “Smile” nam ne pruža ništa novo osim stare priče koja jeste zanatski i više nego korektno ispričana ali koja će, verujem svakom iskusnom gledaocu, u trenutku kada započne završna trećina fima biti veoma dobro poznata kuda na kraju vodi… i da, upravo vodi ka tom kraju na koji će te pomisliti…
Nekako, džaba nama što smo dva sata strepeli za našu Sosu tj. Sosie, kada je kraj ovakav….
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+
*proseka je od proseko (vina)
