Jessie Buckley (Misbehaviour (2020)) je mlada udovica Harper koja, nakon tragičnog događaja nakon kojeg je postala udovica, odlučuje da provede neko vreme/odmor/”punjenje baterija” u, naizgled, idiličnom selu negde u engleskoj provinciji.
Od ekscentričnog ali, na prvi pogled, dobroćudnog Geoffreya (Rory Kinnear koga prepoznajete možda iz nekoliko James Bond/Daniel Craig filmova ali, ako ste gledali “Black Mirror”, pre svega ga pamitite po toj prvoj epizodi u kojoj je glumio britanskog premijera) iznajmila je divnu kuću na divnom malom imanju na periferiji tog seoceta (u filmu se selo vodi pod nazivom Coton).
Scenarista i režiser “Men” Alex Garland (Ex Machina (2015)) u dobrom delu filma, sve do te famozne i po mnogo čemu kontraverzne završne trećine, kreira izuzetno intrigantnu atmosferu neizvesnosti i istovremene začudnosti (gde ovo sve vodi?) tako što kombinuje neke prelepe vizuelne prizore seoske prirode sa pojedinim veoma tenzičnim scenama koje publici izazivaju žmarce (u najboljem horor smislu).
Scena sa golišavim muškarcem koji nije samo golišav već je “kao od majke rođen” (a u ovom filmu to ima apsolutno dvosmisleno značenje) smeštena u sred dana, sa puno svetlosti/cveća/sunca je filmsko par excellence majstorstvo Alexa Garlanda.
Najbolje je znati samo najosnovnije stvari o zapletu ovog filma da bi ste ga mogli u potpunosti doživeti. Opet, ta već pomenuta poslednja trećina je ona koja će mnoge od vas (a sudeći po reakcijama to jeste većina) naterati da se filma “Men” sećate sa prezirom i nekakvim (neutemeljenim?) nezadovoljstvom…u svakom slučaju, sigurno će te se sećati ovog filma.
Zbog toga je veoma teško pričati o “Men” a da se ne dotaknete kraja. Reći ću samo ovo. Za razliku od nekih, meni je sasvim jasno šta je “pisac hteo da nam kaže”.
“On the other side” što bi rekli Englezi (to jest oni koji nemaju pojma engleski) način na koji nam je Garland plasirao tu svoju ideju je i meni bio suviše radikalan, tačnije neprimeran, ne u smislu da je ovo nešto što “nikada u svom životu nisam poželeo da vidim” (verujte, gledao sam i još “groznije” stvari) već u smislu da taj bukvalistički prikaz “piščevog/junakovog toka svesti” je toliko provokativan da je ideja koju zastupa gotovo skrajnuta zbog tog krajnjeg “šok” utiska.
Krajnja ocena je ipak i više nego dobra jer sam stvarno uživao u većem delu filma.
Na skali od (1-6) ocena: 4-
