Poznat još pod nazivom “Firenze! L’assassino è ancora tra noi” ovaj italijanski (neo giallo) krimić iz 1986 godine na brzinu je sklepana priča o tada aktuelnom “Čudovištu iz Firence” (kako su “popularno” zvali ovog serijskog ubicu ) koji je ubijao ljubavne parove po šumovitim predelima Firence i to u njihovim najintimnijim trenucima (onim koji slede nakon što parkiraju auto).
Režiser Camillo Teti kome je ovo prvi film ne preza od toga da nam odmah otkrije tu intimu te film i počinje ubistvom jednog takvog para koji se vaćari u kolima koja, nažalost, nisu fića.
Glavna junakinja Kristina (Mariangela D’Abbraccio) je studentkinja kriminologije i ona odmah kreće u istragu poslednjeg ubistva jer, naravski, upravo piše tezu (Tesis (1996)) o ovom “Il Mostro”.
Kristina ne časeći ni časa odlazi pravo u mrtvačnicu da pogleda leševe (što je u Italiji normalno aktivnost svih studenata) gde upoznaje zgodnog, ali kreštavog, doktora-patologa.
Ni pet ni šest njih dvoje već iste večeri izlaze na večeru da bi, ni sedam ni osam, odmah nakon večere završili u Kristininom stanu.
Neću vam više odavati zaplet ali napr. ako ga kojom nesrećom ipak pogledate videćete kako se Kristina, u svojoj potrazi za istinom pravdom i slobodom, u jednom trenutku pridružuje organizovanoj grupi voajera koja noću “sačekuje” uspaljene parove.
Videćete i kreštavog doktora koji će, naravski, biti i glavni osumnjičeni kako odlazi u bioskop…sam…
Ako ste se ponadali da će te videti i neku “akciju” tih uspaljenih slabo se nadate jer “L’assassino è ancora tra noi” ni u tom pogledu ne zadovoljava.
Amaterski, loš, dosadan…
Na skali od (1-6) ocena: 1+
