Kada potrošiš 200 miliona dolara na film na kome ćeš okupiti (veoma uspešnu) Marvel ekipu (Russo braću kao režisere i scenariste, plus Kapeta Chris Evans Ameriku kao glavnog, ovde, negativca), angažuješ Ryan Goslinga i Billy Bob Thornton, “ukradeš” Anu De Armas iz James Bonda (No Time to Die aka Nije vreme za umiranje (2021)), verujem da imaš velika očekivanja.
Netflix je ta svoja očekivanja svakako ispunio na medijskom planu jer je već najavljeno da ćemo imati nove avanture “Sierra 6” agenta a, kako se špekuliše, i neki spin-off produkti, smešteni u “svet” “The Gray Man”-a su već odobreni.
A kako je ispalo sa našim (publika) očekivanjima ?
B.B. Thorton je gospodin Fitzroy, tvorac Sierra projekta koji se sastoji od angažovanja ljudi sa druge strane zakona ali trenutno u zatvoru (samo ubice?) koje će zameniti svoje višegodišnje robije sa “poslom” u Sierra “kompaniji” (pod okriljem CIA).
Posao im će biti da ubijaju zle ljude…za koje im se kaže da su zli. Film započinje upravo sa takvim angažmanom jednog zatvorenika (R. Gosling) kojeg Fitzroy ubeđuje da je bolje da postane Sierra agent nego da ostatak života provede u zatvoru. Godina je 2003.
Moment kasnije već smo u Bangkoku i to 19 godina nakog regrutacije. “6” (agent Šestica) ima zadatak da ubije nekog novog zlikovca. Fitzroy je u penziji a operacijom rukovodi CIA rukovodilac po imenu Denny Carmichael.
Na zadatku se Šestici pridružuje i agentica (obična CIA) Miranda (u James Bondu se Ana De Armas zvala Paloma 😉 ). I kao u svakom ovakvom, akciono špijunskom (mada, ovde uglavnom, samo zato što su svi oni funkcionalno špijuni mogu “The Gray Man” nazvati špijunskim) filmu, stvari kreću nizbrdo i uskoro se Šestica nađe u situaciji da ga juri psihopata Lloyd Hansen (C. Evans), čovek sa neograničenim sredstvima i ljudima a sve u ime i na račun CIA organizacije, tj. onog D. Carmichaela.
“The Gray Man” nema nimalo originalnu priču i sve te zapetljancije smo već viđali u nekim drugim (boljim i gorim) filmovima. Ono što ima je ogroman budžet (definitivno) i talenat (navodni) braće Russo da nam isporuče visokooktansku akciju ali, nažalost, najslabiji delovi “Sivog čoveka” su upravo akcioni.
Pretpostavljam da možda vizuelno te eksplozije tuče i vratolomije bolje deluju na ogromnom platnu ali ne mogu biti bolje što se tiče načina kako su režirane. Russo braća pojma nemaju da snime neku normalnu i pre svega GLEDLJIVU akcionu scenu.
Šta se tačno dešava i ko koga juri i upucava teško je raspoznati i bez napora pratiti. Šta da vam kažem kada sam jedva čekao da se pojedina akciona sekvenca konačno završi da bi “uživao” u ne baš upečatljivim replikama i razmenama reči (a ne udaraca) naših karaktera, jer i takve, prosečne, lepo ih je slušati kada ih izgovaraju harizmatične holivudske zvezde.
Neka Gosling priča…bilo šta….samo da prestane jurnjava….
“The Gray Man” je ogromni besmisleni (što i ne mora biti zamerka) akcioni spektakl koji je toliko “over the top” i toliko frenzičan (ali bez tenzičnog) i frenetičan da će vam se 120-ak minuta učiniti kao 1020 minuta.
Sa užasom sam, kada se desi, tada sam pretpostavljao, konačni klimaks, a nakon što sam stavio pauzu, shvatio da nas čeka još nekih 30ak minuta filma.
Žali bože dobrih glumaca, relativno uzbudljivih početnih 20ak minuta, i svih tih para utrošenih u ovaj prazan spektakl.
Na skali od (1-6) ocena: 2+
