Ne znam da li ste znali ali ovo je prvi film u kome zajedno glume Penelopa Kruz i Antonio Banderas. Pojavili su se, na par minuta, u Almodovarovim “Slučajnim ljubavnicima” (2013) ali “Official Competition” je realno prvi u kome ove dve legende španskog glumišta stvarno dele glavne uloge.
Zajedno sa njima tu je i legenda argentinskog glumišta Oscar Martinez koji zajedno sa svojim zemljacima, režiserskim i scenarističkim tandemom Gastón Duprat & Mariano Cohn, čini da “Zvanična verzija” zvanično bude argentinsko-španska koprodukcija.
I kada već pominjem legende, ne znam da li ste znali (ja nisam) ali legenda ovog sajta , Biograf, ipak je stariji od Penelope Kruz…što, naravno, znači…da je ona mlada za njega…a znamo da bez starca nema udarca… pogotovo što je Biograf mlađi od njenog Bardema.
Ako ostavimo te nečije (vlažne) snove po strani i fokusiramo se na sam film shvatićemo da će mnogima od vas on biti strašno dosadan.
Mislim, gotovo dva sata, gledate (gotovo) samo ovo troje glumaca (od kojih, Penelope glumi uglednu ali ekscentričnu režiserku dobitnicu Zlatne palme, a Banderas glumi glumca karikaturu samog sebe, a Martinez, takođe glumca karikaturu samog sebe) koji neprestano pričaju i nadigravaju se…rečima.
To što “pričaju” često su delovi scenarija budućeg filma za koje ih je Penelopa (to jest njen lik režiserke) angažovao.
(naime, onaj deda sa jedne od gornjih slika (ne mislim na Banderasa) koji gleda kroz prozor je multimilijarder koji, eto, u svojim poznim godinama želi da ostavi nešto iza sebe po čemu će ga narod pamtiti. Da li da to bude most ? Ili da možda bude film za koji će angažovati sve najbolje, od režisera do glumaca, a koji će biti snimljen po, opet najboljem romanu koji je autoru doneo Nobelovu nagradu ? Mislim da pogađate za šta se matori odlučio)
Znači, tematski i konceptualno “Zvanična verzija” je prilično “samozadovoljan” projekat koji se, na prvi pogled, bavi “samim sobom” (znate ono kada glumci glume glumce) i oni koje ovakve stvari apsolutno ne zanimaju i posmatraju ih površno i ne znaju šta propuštaju.
A propuštaju divnu međuigru svo troje glumaca, propuštaju veoma jasnu i fokusiranu priču koja vas povremenim satiričnim iglicama upravo ubode na pravo mesto te nema ni momenta nerazumevanja šta je ovde “pisac hteo da kaže” (možda i preteruju sa tom jasnoćom na samom kraju).
Propuštaju jednu blagodarnu intelektualnu komediju (što ne znači da morate biti “intelektualac” da bi u njoj uživali već samo znači da humor nije banalan) koja i nema puno mesta gde će te se grohotom smejati ali ne vidim razloga da nemate osmeh na licu tokom čitavog trajanja…
Možda i preterujem (ma, sigurno preterujem)…jer… nedostaju mi ovakvi filmovi…ambiciozni i pametni, prepuni ega i samopromocije…svesni svojih mana…i vrilina.
Na skali od (1-6) ocena: 4
recenzija: DeHičkok
