Evo još jednog filma Joseph L. Mankiewicza na ovom “svetom filmsko vampirskom mestu”. Mankiewicz je ugledni američki režiser koji je u svojoj dugoj karijeri snimio nekoliko značajnih filmova ali mi smo, izgleda, odlučili da se bavimo ovima koji i nisu toliko bitni.
I dok je „Duh i gospođa Mjuir“ sa početka Mankiewicza karijere a „The Honey Pot“ sa kraja sve njih spaja i Rex Harrison kome su pomenuti filmovi prvi i poslednji (od ukupno 4) koje je radio sa Mankiewiczom.
[imdb]tt0061780[/imdb]
„The Honey Pot“ je priča o ostarelom bogatašu Cecilu Fox (Rex Harrison) kome je, navodno, mnogo dosadno te poželi da odigra jednu malu “igru” sa svojim bivšim ljubavima koje, podrazumeva se, i dalje tiho pate za njim.
Obavestiće ih da je smrtno bolestan i one će brže,bolje da dojure u njegovu palaču u Veneciji jer ga mnogo vole i žele da ga vide poslednji put. Naravno, glavni razlog što će njih tri (princeza, glumica i teksaška milionerka) prihvatiti poziv jeste jer im je Cecil saopštio da još uvek nije odlučio kome će ostaviti svoje bogastvo i da će tu odluku doneti kada još jednom popriča sa njima.
Da bi sproveo svoj plan Cecil angažuje, ne baš uspešnog, glumca William McFly (Cliff Robertson) koji treba da izigrava njegovog ličnog sekretara i da vodi računa da gošće ne otkriju prevaru i ne pokvare mu zabavu.
Uskoro će se desiti i jedna sumnjiva smrt a ova priča iz lagane komedije prelazi u (laganu) misteriju…
I sada kada sve ovo imate u vidu (plus ste pogledali simpatični trejler), dobar kasting, čuveni režiser, Venecija kao lokacija pretpostavljam da očekujete finu filmsku poslasticu.
Prevarićete se (kao i ja) jer vas čeka jedna “previše priča” razvučena dramedija koja niti je nešto smešna niti je nešto dramatična…
Osim što ovaj film liči na (dosadnu) pozorišnu predstavu (gotovo kompletno je smeštena u eksterijere te “palače” i lokacija Venecije je tragično neiskorišćena) jer i jeste bazirana na predstavi, problem je i što Mankiewicz (koji je napisao i scenario) ne shvata da taj tekst koji njegovi glumci izgovaraju nije toliko pametan koliko misli niti je zaplet naročito inteligentan.
To je i najveća nevolja kada su scenarista i režiser iste osobe jer jednostavno ne umeju da pređu peko svog ega i da “kažu” samom sebi da bi bilo zgodno da se ova scena izbaci ili neki dijalog skrati…zato su pravi (dobri) autori izuzetno retki…a danas, što se tiče američkih filmova gotovo su i “izumreli” ( mada je, što se tiče Holivuda, pojam autora oduvek bio drugačiji nego u Evropi).
Na skali od (1-6) ocena: 2
