Peter Ustinov je započeo svoj Poaro “put” 1978 godine u raskošnoj adaptaciji Death on the Nile aka Smrt na Nilu (1978/2022)+2004. Mada je (skromno) zaradio na blagajnama “Smrt na Nilu” nije svojim profitom zadovoljio EMI Films (jer su očekivanja, nakon ogromnog uspeha “Ubistva u Orijent Ekspresu” bila velika).
Zbog toga je sledeća ekranizacija doživljaja detektiva Herkula Poaroa sačekala sve do 1982 godine.
Radnja filma (ali ne i romana koji kao lokaciju koristi englesko letovalište Devon) je smeštena na ostrvo u Jadranskom moru koje pripada nekoj imaginarnoj zemlji (koja po ikonografiji i dostupnim informacijama neka kombinacija Albanije i Crne Gore).
Opet, film je sniman na Majorci i siguran sam da je ekipa uživala tokom rada. More, sunce, plaža i (glumački) penzioneri-veterani… Mislim, mora da im je bilo lepo.
I upravo tako, sa uživanjem, započeo sam (i otpratio) čitavo gledanje ovog filma (pre nekoliko meseci u doba kada su napolju temperature bile tek oko 10 C stepeni) jer je “Evil Under the Sun”, nesumnjivo, vizuelno veoma lep (jarkih boja i divnih lokacija).
Takođe, prva polovina, ima tu nekakvu “opuštenu” crtu u kojoj se, barem što se tiče misterije i zapleta, malo toga dešava već gledamo zajedljive (ali simpatične) dijaloške doskočice između gostiju hotela i njihovih vlasnika u “osvit” ubistva koje će se uskoro desiti.
[imdb]tt0083908[/imdb]
Režiser Guy Hamilton (Funeral in Berlin aka Sahrana u Berlinu (1966)) se već u svom prethodnom projektu “The Mirror Crack’d” (1980) okušao u realizaciji misterije Agate Kristi (u tom filmu glavna zvezda je bila Elizabet Tejlor a gospođicu Marpl je glumila Anđela Lensberi).
Ovde Hamilton maksimalno koristi talenat i šarm svojih raspoloženih glumaca te je, napr., prava divota gledati scenu u kojoj Diana Rigg peva.
Prava je šteta što se odigra to (vešto planirano) ubistvo te Piter Justinov tj. Poaro mora početi da koristi svoje sive ćelije za odgonetanje zagonetke a ne samo za (komične) momente poput onih kada pliva na “suvom” (u svom neodoljivom kupaćem kostimu).
Što se tiče same misterije (koja je tipična za Agatu Kristi u smislu “nemogućeg” ubistva) nevolja je što sam ja ovaj film gledao i ranije (plus i ekranizaciju sa David Suchetom) te mi je mehanizam ubistva (kao i ko stoji iza toga) već bio poznat.
Vama koji ovo gledate prvi put verovatno će više smetati sve ono što se meni ovde dopalo (vremešni glumci, spora radnja, blaga satira na poš Engleze) i jedva će te čekati da “Zlo pod suncem” konačno pređe u “murder mistery” mod.
Naravno, na kraju nas očekuje, klasičan Poaro momenat kada se svi osumnjičeni okupe na jednom mestu a on krene u objašnjenje koje traje…i traje.
Na sreću, za razliku od “Smrti na Nilu” (mislim na verziju iz 1978) ovde nam režiser Hamilton ne pokazuje kako bi neko izvršio zločin (a nije zločinac…u filmu iz 1978 imamo čitave scene gde gubimo vreme gledajući kako je osoba A mogla da ubije osobu B jer doslovno prate Poarovo izlaganje) već fokusira svoju pažnju (i kameru) na različite perspektive i trenutke u kojima su se osumnjičeni našli pre i tokom zločina.
To ne znači da su ove scene stvarno zabavne i da nisu preduge ali još se nije našao (filmski) majstor koji će ostati veran (Agati Kristi) viziji i ovu “Poaro retrospekciju” učiniti adrenalinskim jakom i uzbudljivom. Barem se ja ne sećam ni jednogo takvog primera.
“Evil Under the Sun” je odličan izbor za opušten i bezbrižan odmor…ako volite Agatu Kristi.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
