Drama “The Nest” Sean Durkina (i režija i scenario) nije uopšte prošla dobro kod publike (jer su premijerno uleteli pravo u Covid oluju) ali jeste nešto bolje kod kritike. Kod “mene” je jedva prošla pre svega zbog ovog glupavog plakata kojim se reklamira.
[imdb]tt8338762[/imdb]
Mislim, jedva možeš prepoznati Jude Lawa (The Wisdom of Crocodiles aka Immortality aka Mudrost krokodila (1998)) a on jeste jedini stvarno poznati glumac u ovom ostvarenju (izvinjavam se ljubiteljima Carrie Coon koja je, da odmah to razjasnimo, veoma dobra u ovom filmu).
Priča je smeštena u, iz nekog razloga, svima nama nostalgične osmadesete. U fokusu je četvoročlana porodica (Otac biznismen, Majka domaćica i dreser konja, Ćerka gimnastičarka i pred punolestvom, Sin klinac pred pubertetom).
U početku, naizgled, sve deluje idealno u porodici O’Hara ali kada Rory (Jude Law) dobije poslovnu ponudu koju je “nemoguće odbiti” oni se iz Amerike sele u (Roryievu rodnu) Englesku (u jednu ogromnu kuću sa velikim imanjem) a mi, kao i pojedini članovi porodice, polako otkrivamo da nije “zlato sve što sija”.
Ako se nadate da će u pomenutoj ogromnoj kući ova familija naići na duhove pogrešno se nadate, mada, svakako, tokom radnje filma neke “duhove prošlosti” ćemo svakako otkriti.
Sean Durkin možda i previše dugo čeka da ova drama dobije zamajac koji će pokrenuti, ako ne baš lavinu, onda niz intezivnih događaja, te mogu shvatiti što će se “The Nest” mnogima učiniti dosadno.
Takođe, i kada shvatimo zbog čega se u stvari Rory vratio to opet neće odvesti ovaj film ka nekakvom trileru ili, ne daj Vučiću, hororu ali to je ipak više do naših očekivanja i onoga na šta su nas navikli savremeni američki filmovi.
A ono što je sigurno jeste da nas nisu navikli da gledamo obične ljude sa običnim porodičnim problemima (jer, ako zanemarimo/svedemo konkretne iznose i (posl.) pozicije shvatićete da ovakve dileme i situacije nisu ništa neuobičajene ni danas a ni juče…).
Dobar film.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
