Sudeći po većinskim reakcijama ova vizija “ranih jada” mladog J. R. R. Tolkien koju je režirao Finac Dome Karukoski (nema veze sa Aki Kaurismäki jer, jel’te Karukoski nije Kaurismaki) nije našla baš puno “zaštitnika” kod ljubitelja lika i dela ovog pisca najpoznatijeg svima nama po “Hobitu” i “Gospodarima prstenova”.
Pošto ja pripadam onoj drugoj grupi koja je ljubitelj njegovog dela (mada, možda ne i dovoljno veliki ljubitelj jer sam, avaj, pročitao samo jednom sve te romane) a o njegovom životu, osim opšte poznatih informacija, pojma nemam meni je “Tolkien” bio zanimljiv i otkrio mi je neke stvari koje nisam znao o njegovom životu.
Da li su sada one 100% tačne ili je u pitanju slobodna interpretacija nemam pojma.
Pošto smo utvrdili da nemam pojma onda je red da prozborim i neku o samom filmu.
Priča započinje iz rovova bitke na Somi (I svetski rat) gde vidimo Tolkina koji u stanju polusvesti očajnički pokušava da stigne do jedinice svog drugara Džerfrija. Dok ga njegov “posilni” ubeđuje da je taj njegov poduhvat samoubilački, kreće niz (uglavnom hronoliškim redom) flešbekova u kojima se vraćamo u njegovo dečaštvo.
Saznajemo da su veoma rano (on i njegov brat) ostali bez roditelja i da ih je u svoje okrilje, uz pomoć porodičnog prijatelja i zaštitnika sveštenika Francisa, primila bogata dobročiniteljka koja će se brinuti o njima i omogućiti im i više nego solidno školovanje.
Uz njih dvojcu u tom domu odrasta i devojčica (takođe siroče) Edith u koju će se, vremenom, naš Tolkin pošteno zacopati.
Takođe upoznajemo i Tolkinove, barem je tako tada mislio, doživotne prijatelje koji će formirati četvorku koja će se uvek naći jednom drugom i u dobru i u zlu.
Plus, saznajemo da je Tolikin, osim što je veoma inteligentan i načitan, stručnjak za stare jezike (te čak izmišlja i jedan potpuno novi jezik).
Sve u svemu, Tolkin je ovde predstavljen veoma pozitivno te ne znam što se bune ti nekakvi “ljubitelji” (mislim, ako su i lagali, lagali su lepo).
Ova romantična i romansirana biografija mladog Tolkina jeste zanimljiva (naročito u prvom delu filma) ali je istovremeno i prilično standardno “doterana” bez nekih većih iznenađenja i nekakve pojačane dramatike te, kao celina, “Tolkin” je samo jedan korektno (zanatski) urađen film.
Kada sam, nakon što sam ga odgledao, pročitao i Tolikinovu WIKIbiografiju, shvatio sam da, da sam kojom prilikom bio i upoznat ranije sa njom, film “Tolkin” i ne bi bio toliko zanimljiv. Napr. najdramatičnije situacije su vezane za njegov odnos sa Edith a da sam ranije znao ko je u stvari bila ta Edith, shvatio bih da i nema neke “dramatike” ovde…
Na skali od (1-6) ocena: 3
