"Prljavi igraju prljavo" je naravno genijalan prevod naziva jednog umalo pa genijalnog filma koji je premijerno prikazan u završnici one divne 1991 godine kada sam napunio 18 godina i kada je svet oko nas otišao u tri lepe... Nastavak tajni "mističnih sveski" u epizodi broj devet... glavna uloga Brus Vilis. Sporedna moja malenkost...i godina koju su pojeli skakavci...
Evo listam onaj moj “dnevnik gledanih filmova” i vidim da sam u bioskopu (zakleo bih se da je u pitanju bio Jadran) pogledao “Kad jaganjci utihnu” 27.06.1991 a sledeći (u bioskopu) beše tek “Hadsonski soko” (kojeg tada nešto nisam mnogo voleo ali vremenom se taj moj stav promenio…na bolje) početkom 1992 godine.
Nakon toga, uz par izuzetaka, mnogi mejdžors filmovi su zaobilazili Beograd (u početku jer je za neke mejdžorse zagrebački “Jadran film” bio distributer a nakon što su nam polovinom te ’92 uveli i sankcije ovo pravilo je važilo za sve američke velike studije…začudo, tzv. “nezavisni” filmovi pa bilo i američki mogli su sasvim legalno da prođu te sankcije i da se prikazuju na redovnom bioskopskom repertoaru) te mislim (a možda i grešim) “Poslednji bojskaut” nije doživeo premijeru u Beogradu.
Reći će mnogi, matori kao i ja a možda i neki drugi, šta ovaj “Biograf” ovde laprda i žali se na probleme sa distribucijom filmova u lancu bioskopa “Beograd filma” a na par stotina kilometara od tog istog Beograda, u tom trenutku, ljudi su ubijani, sela (lepa) spaljivana a bande se bogatile…
Biće i toga…ali ne u ovom tekstu…i možda čak i ne na ovom mestu… Bio sam jebena srednja škola te 1991/92 !!!!
Ako nikada niste gledali “The Last Boy Scout” onda ste propustili jedan sočni i (na neki način) beskompromisni akcioni “buddy” akcijaš u doba kada je scenarista Shane Black, a nakon silnih uspeha “Smrtonosnih oružja“, bio na vrhuncu slave i mogao je, ako bi hteo, da u svaku drugu repliku stavi reč “govno/piece of shit” a da mu producenti kažu “hoćemo još” dok mu ispisuju čekove i daju zelene svetla za scenarija koje piše (scenario za “The Last Boy Scout” je tada postigao ubedljiv rekord kao najviše plaćeni scenario u istoriji Holivuda i to sa basnoslovnih 1.75 miliona $)
[imdb]tt0102266[/imdb]
Kada takav scenario date, u tom trenutku najvećoj holivudskoj zvezdi, Brus Vilisu i kome ova uloga bivšeg (osramoćenog) federalnog agenta koji preživljava kao jeftini detektiv Joseph Cornelius “Joe” Hallenbeck pasuje apsolutno savršeno, moraš biti pravi majstor da jedan ovakav projekat “usereš”.
Taj majstor beše Tony Scott (mlađi brat Ridleya) i tog Skota ću pamtiti uvek kao čoveka koji je nekoliko savršenih scenarija uspeo da osakati svojom “spektakularno” skotovsko spotovskom režijom. (već scenario za “The Last Boy Scout” nije bio prvi u tom nizu).
Da nešto ne funkcioniše kako treba u ovom filmu odmah možeti videti na samom početku. Taj kišoviti gotovo nerazogovetan uvod u kome Tony Scott “briljira” potencirajući kadrove koji, kao, dramatizuju situaciju ali u stvari, samo remete koncetraciju gledaoca nastavlja se sa, a sada stvarno brilijantnom, sekvencom u kojoj se umorni detektiv Joe Hallenback vraća kući (nakon smene) svojoj voljenoj ženi samo da bi otkrio da ona nije sama…
I tako, kroz čitav film smenjuju se genijalni i ne baš toliko genijalni momenti.
“The Last Boy Scout” i dalje ostaje film sa pregršt sjajnih “one liner”-a/doskočica zbog kojih će te ga uvek rado gledati.
Gledaćete ga zbog raspoloženog Brus Vilisa u periodu kada je voleo da glumi i to je činio sjajno.
Damon Wayans (umalo da ga zaboravim) je takođe dobar…ma…sve je ovde dobro (i više nego dobro) dok Skott (pokoj mu duše) ne pretera sa nekakavom svojom egzibicijom…čovek jednostavno nije za akcione filmove a čitavu svoju (veoma uspešnu) karijeru je upravo izgradio na takvim “vatromet i buka” akcijašima (praktično, on beše duhovni otac Michael Baya).
Na skali od (1-6) ocena: 4-
