Hail, Caesar! aka Ave, Cezare! (2016)

Lepota se nalazi u oku posmatrača...

Priznajem da nisam imao neku veliku želju da ikada pogledam “Hail, Caesar!”. U doba kada se prikazivao u bioskopima “nerviralo” me je što je bio previše “zvezdan” (u smislu poznatih glumaca) da bi ga pogledao samostalno u teatru, kao što i inače gledam filmove…u tim nekim ponoćnim projekcijama. Premalo je tinejdžera a pogotovo tinejdžerki na ovakvim “ozbiljnim” projekcijama gde glume matori glumci. A ja obožavam decu…da plašim.

[imdb]tt0475290[/imdb]

Kada sam prvi put pokušao da ga pogledam (jer ipak su to braća Koen) taj uvodni deo, sa Klunijem koji glumata zajedno sa svim ostalima (a na snimanju holivudskog istorijskog spektakla) mi je toliko bio irintantan i dosadan da sam ugasio posle par minuta,

Kakva je ovo glupost ?

Ni drugi pokušaj nije bio mnogo sretniji…nekako sam pregurao taj početak ali sam odmah potom i zaspao (i mi duhovi moramo poneki put da spavamo).

Ali, što neki kažu…treća sreća ? I beše stvarno tako…

Verovatno je potrebno biti u specifičnom “raspoloženju” za gledanje “Ave, Cezare!” i ako ste pogrešno naštelovani u tom trenutku nećete se naći na istoj frekvenciji sa onim što gledate. Što je šteta…jer ovaj film ima puno toga zabavnog da vam pruži.

Naročito ako volite to zlatno doba Holivuda (mislim, uvek je bilo zlatno ali ovog puta mislim na 50′ godine prošlog veka).

“Hail, Caesar!” nema nekog glavnog junaka. Pratimo nekoliko paralelnih priča i zgoda/nezgoda koji su labavo povezani sa nekom vrstom centralnog lika Eddie Mannixa (Josh Gangster Squad (2013) Brolina) kome je posao da vodi računa o filmskim zvezdama (vezanih ugovorima za studijo) i sređuje sve probleme u koje oni mogu da zapadnu…bilo kakve probleme…. nešto slično što radi Ray Donovan .

U danu kada se sve ovo dešava Eddie (inače stvarna ličnost ovde smeštena u fiktivnu priču) mora da odluči da li će prihvatiti jednu izuzetnu primamljivu poslovnu ponudu koja bi ga zauvek odvela iz ovog sveta ali istovremeno i rešila sve njegove bračne i finansijske probleme.

Priča sa Alden Ehrenreich (Solo: A Star Wars Story (2018)) kao Hobie Doylom mi je naročito draga

Kao što napisah film se sastoji iz kolaža različitih dešavanja od kojih su neki stvarno smešni neki i ne baš ali svakako sve je ovde vizuelno lepo upakovano i vidi se izistinska ljubav koju autori (braća Koen) gaje prema ovom filmskom dobu.

I više nego solidan film… prija… naročito ako ste duh-oviti…

Na skali od (1-6) ocena: 3+

recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka

Gimitrije
Gimitrije

Čuveni duh sa plavim okom (a od susreta sa Bozzom postao je duh sa dva plava oka), propali kandidat za kandidata studenta filmske režije i beskompromisni (takođe propali) filmski kritičar koga ste svi imali priliku da upoznate u prelomnoj, epoholno dvodelnoj epizodi "Bioskop Sloboda" Svojim autorskim tekstovima o filmu on će definitivno oplemeniti ovaj prostor.
Takođe, Gimitrije fanatično gleda televiziju pa možemo očekivati i njegove tekstove na tu temu.

Articles: 146

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.