Verujem da bi većini vas ako kažem da je u pitanju “dramska misterija o mađioničaru i događajima koji su se odigrali krajem devetnaestog veka” prva asocijacija bila na jedan drugi film koji je takođe premijerno prikazan te 2006 godine.
Eto i ja sam, sve do nedavno, “uporno” zaobilazio da pogledam Edvard Nortonovu magiju, jer sam već (sad već mnogo davno) gledao tu prestižnu produkciju Kristofera Tenet (2020) Nolana sa prestižnom filmskom postavom pod nazivom, jel’te “Prestiž” koja, bar na tom površnom planu, ima istu početnu premisu. Mislim, ko će još da gleda dva kostimirina filma o mađioničarima ? Naročito kada u tom drugom nema ni Tesle…
Pokazalo se da je publika (kao i uvek osim kada nije) te 2006 godine volela i jedan i drugi film. Možda čak i više “Iluzionistu”. Sa skromnim budžetom od 16.5 miliona dolara zaradio je gotovo pet puta više (oko 87 miliona $) i verovatno je i njegova ranija distribucija (avgust) bila jedan od razloga što se “Prestiž” (oktobar) nije baš mnogo proslavio na bioskopskim blagajnama te je njegov “koeficijenat” bio tek oko 2.5 (budžet 40, zarada 107).
Najveći deo radnje “Iluzioniste” se odigrava u Beču, 1889 godine. Predstava mađioničara Eisenheim (Edward Norton) doživljava izuzetan uspeh. Toliki da se za njega zainteresuje lično i prestononaslednik Princ Leopold (Rufus Sewell The Pale Horse aka Kod belog konja (2020)).
Ubrzo će i on (princ) a i mi (publika) shvatiti da Eisenheim ne krije samo mađioničarske tajne i da prinčevu buduću nevestu, groficu Sophie Von Teschen (Jessica Biel The Sinner (2017-?)), poznaje još iz detinjstva. Upravnik policije Walter Uhl (Paul Giamatti The Ides of March (2011)) dobija zadatak od (nemilosrdnog i sociopatskog) princa da razreši ovu misteriju (što u kontekstu prethodnih rečenica i ne zvuči baš logično ali svakako je upotreba reči “misterija” efektna…a u “Iluzionisti” ima raznih…misterija)
“The Illusionist” je dobar i inteligentan film koji publici daje dovoljno tragova pomoću kojih, ako su pažljivi, mogu i sami učestvovati u “rešavanju” tih misterija.
Glumci su solidni ali ipak krajnji utisak i nije toliko povoljan koliko bi mogli to očekivati.
Da li je uzrok tome što između Nortona i Biel nema takve energije/hemije koje bi moralo biti jer se sama radnja/zaplet bazira na “velikoj ljubavi” koja nam se ne “emituje” sa ekrana ?(mislim, mnogo veća hemija/strast pršti sa ekrana kada su zajedno na sceni Norton i Giamatti) Da li je pak kriv scenario (i režija) Neil Burgera koji je i”suviše” pametan za svoje dobro te poslednji “gotcha” kadrovi/momenti suštinski uopšte nisu tako “genijalni” i neverovatni kako je Burger mislio da će biti ?
Ne znam. Ali…opet…ovo je, kao i svaki put, samo moj lični utisak…
Na skali od (1-6) ocena: 3+
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka
