Šerloka Holmsa (Nicol Williamson Robin and Marian (1976)) je zavisnost od kokaina odvela u ludilo i njegov verni prijatelj Votson (Robert Duvall Captain Newman, M.D. (1963)) veruje da mu može pomoći samo jedan doktor. Doktor “za glavu” Sigmund Frojd (Alan Arkin) koji ima svoju praksu u Beču.
Holms je opsednut sa profesorom Morijartijem (kriminalno neiskorišćeni Laurence Olivier) za kojeg veruje da je vođa tajne organizacije koja stoji iza mnogih zločina u Londonu. Upravo će tu njegovu opsesiju doktor Votson iskoristiti da slavnog detektiva, na prevaru, odvede do praga ordinacije Sigmunda Frojda.
I dok Frojd započinje terapiju koja će, nadamo se svi mi zajedno sa Votsonom, pomoći Holmsu da se oslobodi zavisnosti koja preti da ga odvede i u smrt, u Beču se dešava kidnapovanje koje pokreće lanac zločina.
Da li iza svega ovog stoji stvarno profesor Morijarti (koji je takođe u tim trenucima u Beču) ili je u pitanju zavera koja preti internacionalnim skandalom ?
Film “Sedampostotna otopina” (kako se davao u bioskopima u YU) je snimljena po scenariju Nicholas Meyera koji je, pak, taj scenario napisao na osnovu svog istoimenog bestseler romana iz 1974 godine. Režiju potpisuje Herbert Ross (The Goodbye Girl aka Devojka za zbogom (1977)).
Ako me pamćenje ne vara (a sasvim moguće i da vara) ovaj fim je nekada redovno bio na repertoaru Kinoteke bar jednom godišnje ali, tada, nisam iskoristio ni jednom priliku da ga pogledam. Opet, ne sećam se da sam ga gledao i na TV-u (u doba kada su televizori bili debele kutije) te mi je ovo sada bilo, verovatno, premijerno gledanje ovog, kako kažu neki, kultnog filma.
Miksovanje prave i alternativne istorije u to doba je bilo ipak nešto inovativno (tj. ne toliko često rabljeno kao danas) a povezivanje Šerloka Holmsa sa Sigmundom Frojdom (koji jesu bivstvovali u istom istorijsko vremenskom periodu te su mogli, teoretski, da se susretnu…osim što, naravno, Holms je “bivstvovao” samo kao izmišljeni lik iz uma Artura Konana Dojla) jeste ingeniozno originalni štos koji “prodaje” knjigu već unapred.
Plus, Nicol Williamsonova interpretacija Holmsa je toliko ubedljiva da je ovo njegovo tumačenje dalo kamen temeljac svima koji su nakon njega tumačili ovu ikonografsku ulogu (pre svega mislim na nezamenljivog Jeremy Bretta). Tu su i lepo usnimljene lokacije i verno prenesena/kreirana autentičnost tog doba (tj. barem lako je poverovati u nju) a imamo i zanimljivu poteru vozova.
Plus na plus…viktorijanski kostimi…
To su bili plusevi. Što se tiče minusa i njih ima prilično, naročito iz današnje perspektive. Napr.,blago rečeno, veoma čudan britanski naglasak glavnog naratora Votsona koji nam ovde donosi Duvall, koji je inače veoma dobar, osim kada priča….tada je smešan.
Da li je to i bila prava namera ili smo zbog bezbroj parodija i drugih izvedbi na ovaj par (Votson/Holms) koji su nastali u proteklih 50ak godina jednostavno navedeni da tako promatramo sve ono što čini Votson, ne mogu tačno da tvrdim.
Williams igra Holmsa veoma ozbiljno ali opet, ako ovaj film tumačite kao komediju, njegova uloga je i tada vrhunska. Alan Arkin je oduvek bio neko koga smo vezivali za komedije te njegov nemački akcenat Sigmunda Frojda može biti i smešan a može biti i upravo onakav kakav bi trebao biti u ovom filmu.
Ne morate biti Šerlok Holms da bi ste zaključili da me je “The Seven-Per-Cent Solution” ostavio možda ne hladnim ali svakako ne i smešnim. Ljubitelji misterija takođe neće naći previše zadovoljstva u ovom delu jer prave misterije i nema (ako ne računamo povremene Holmsove opservacije).
Potera lokomotiva je možda tada bilo nešto veoma uzbudljivo što ste mogli videti na bioskopskim platnima ali danas svakako ne.
Okej za jednom pogledati.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
