“Azor” jeste, na površini, politički triler čija se radnja odigrava 1980 godine u Argentini u doba kada je njihova vojna hunta bila u zenitu svoje zločinačke vlasti.
Nevolja sa doživljajem ovog filma kod prosečnog gledaoca je činjenica da ako ništa ne zna o tom periodu Argentine neće mu biti baš (mnogo) jasno zašto je sve ono što se odigrava na ekranu praćeno (povremeno) turobnom muzikom, prošaranom nekakvim intezivnim tonovima, koja kao da najavljuje nekakve dramatične opasne događaje koji (mali spojler) nikada ne uslede.
Oni (kritičari) koji su izgledala čitali pres materijal koji je pratio ovu argentinsko-švajcarsko-francusku koprodukciju koja je premijerno prikazana u martu prošle godine na Berlinskom festivalu nisu imali problem sa doživljajem.
[imdb]tt11136276[/imdb]
Pogotovo što je online platforma Mubi koja se diči “samo dobrim filmovima” preuzela distribuciju “Azor”-a te i ne smete reći nešto loše o ovom filmu. Jer Mubi je Mubi a arthouse filmovi i onako najviše prijaju festivalima i kritičarima…zar ne ?
Mada “samo dobri filmovi” nije bukvalni prevod njihovog “hand picked movies each day” kao neko ko je, suštiniski, jedini autoritet iz oblasti filmske umetnosti (sa još par kolega sa sajta, naročito to mislim na TutaMutu), Mubi ipak nije daleko od istine.
“Azor” jeste dobar film…i to je sve….
Konačno, ako ste uopšte i stigli do ovog dela teksta, vreme je da kažem i par konkretnih reči o radni filma.
Glavni junak (junak u smislu da “potroši” najveći deo od stotinak minuta filma) je švajcarski bankar po imenu Ivan de Wiel (što se čita zgodno kao DeVil) koji sa svojom suprugom dolazi u Argentinu da bi preuzeo poslove/klijente od svog (bankarskog) partnera koji je nestao/prestao da se javlja, nekih mesec dana ranije.
DeVil je privatni bankar tj. vlasnik banke koju je osnovao još njegov deda i koji za svoju klijentelu obavlja specijalne finansijske poslove. Pošto je u pitanju Švajcarska znate i sami kakvi ti poslovi mogu biti…
Za ipak one koji ne znaju, DeVil-ova banka je posrednik u prebacivanju finansijskih sredstava u sigurne i tajne švajcarske trezore putem kanala koji nisu zvanični i za koje ne postoje (pisani) tragovi/dokazi.
Kao porodična firma u kojoj ova klijentela (a u pitanju je ovde, konkretno, vojna hunta i ostali bogataši koji sklanjaju svoje crne pare za lepe dane van svojih zemalja) ima neograničeno poverenje veoma je bitno da sa njima izuzetne lične i poslovne odnose.
Činjenica je da Ivan DeVil, barem na početku filma, i nije u potpunosti upućen kako je u Argentini te poslove radio njegov (nestali) partner ali glasine koje su ostale za njim su veoma polarne. Od ljubavi do mržnje linija je tanka…naročito kada vojska upravlja zemljom…i ne postoje civilni zakoni.
Režiser Andreas Fontana koji je napisao i scenario u svom debiju veoma jasno postavlja granicu između onog što, navodno, Ivan DeVil zna o dešavanjima u Argentini i onome što mi kao publika, prateći neka, naizgled, sporedna dešavanja (od vojske na ulicama preko priča o nestanku mladih ljudi) polako shvatamo o užasnoj tenzičnoj atmosferi u kojoj se građani Argentine nalaze.
O toj lažnoj slobodi koju imaju.
Nažalost, morate biti veoma strpljivi da bi otkrili/shvatili taj sloj priče. Tek će nam negde na početku poslednje trećine filma i sami akteri otkriti ono što bi, po mom mišljenju, bilo svakako atraktivnije (za gledanje) šta u stvari znači reč “Azor”.
“Tiše. Pazi šta pričaš“
Ako prihvatite da je “Azor” ipak drama a ne triler (u tipičnom žanrovskom smislu) i ako možete “istrpeti” sporu radnju u i neke, ipak nerazonske vizuelne egzibicije režisera poput nepotrebnog (jer ga previše puta upotrebljava) korišćenog fokusa kamere na neke detalje dok u off-u slušamo dijaloge, i ako prihvatite da vam se kraj možda neće svideti (ali ako ste već prihvatili da ovo nije tipičan triler onda što da ne), dajte šansu “Azor”-u.
Ako ništa drugo, barem zbog toga što sam sasvim siguran da ovih godina likovi poput DeVila imaju puno posla u ovoj našoj “slobodnoj” zemlji.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
