Ne znam da li ste znali da je, do danas, čak sedam puta roman (iz 1868/1869) Louisa May Alcott “Male žene” ekranizovan za veliko platno. Ja pojma nisam imao…
I dok za dva nema filma iz 1918 i 1919 i nije čudo….
Kaaako toooo,
O kaaako tooo,
pojma im’o nisam
da je 2018 godina snimljena još jedna verzija
ovog puta smeštena u naše doba…
Verujem da ste svi vi gledali verzije sa Ketrin Hepbern, Vinonom Rajder i Elizabet Tejlor ?
[my_movie_db id=331482]
U svih tih, 7 filmskih i ko zna još koliko pozorišnih i TV verzija, glavne junakinje bejahu sestre March. Hajd’, čik se usudi da neko napravi nekakvu inverziju/diverziju i da umesto sestri glavni junaci budu braća March a da se film zove “Mali muškarci”.
Definitivno takva verzija ne bi mogla biti smeštena u doba kada se radnja romana odigrava (u osvit završetka građanskog rata) ali u današnje doba…a što da ne ?
Jo (Džo) bi bio pisac Mangi u pokušaju, Beth bi bio napr. Ben i bio bi najnežniji, najbolji i najslabašniji među braćom i jedini među njima koji svira ukulele (plus razboleo bi se od Covida) , Amy bi bio Emil, najmlađi i najrazmaženiji, koji kreće sa svojim tečom u posetu Evropi (destinacija Amsterdam, četvrt De Wallen, ona sa crvenim izlozima) i konačno, Meg neka bude Ted oženjen sa svojim nastavnikom Džordžom (ipak je ovo savremena verzija).
Talentovana Greta Gerwig (Frances Ha (2012)) je adaptirala scenario i režirala “Little Women” i za razliku od prethodnih ekranizacija koji su se držali hronološkog redosleda dešavanja ovde je Greta malo “pomešala karte”.
Istovremeno pratimo dešavanja u sadašnjosti i u prošlosti (Jo je već na početku u Njujorku i objavljuje novinske priče, Amy je već u Evropi itd…itd…) što donosi izvrsnu dinamiku na početku filma.
Ali, kako vreme odmiče, shvatamo da se gospođica Gerwig zaigrala i previše jer, nakon stvarno poletnog i dirljivog početka druga polovina filma donosi osetan pad.
Neki događaji koji su trebali biti emotivniji , zbog (pogrešnog) trenutka kada se odigravaju, jednostavno to nisu a priča nas bezrazložno vodi nekim stranputicama i bavi se nekim ne baš bitnim detaljima (napr. zar je potrebno da se 100 puta kaže kako je ženi glavna “obaveza” da se uda i bude uz muža i porodicu…mislim, shvatilo smo već nakon prvog, drugog puta, šta je “pisac” hteo da kaže) koji guše radnju.
Plus, u pojedinim trenucima sama priča biva konfuzna upravo zbog tih skokovitih skokova kroz vreme.
Moglo je ovo biti znatno bolje…sledeći put neka Greta skrati…
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+
