To što me je bolela glava i pre nego što sam započeo sa gledanjem “Werewolves Within” a da se nakon (gledanja) ta migrena još više pojačala uopšte vam ne bi bilo važno da ne mislim da je to možda jedan od razloga što mi se ovaj film nije toliko svideo koliko bi, po svemu što je u njega udenuto, to moralo biti.
Mada i u nazivu filma a i u samom filmu ima vukodlaka ovo je pre svega agatokristovskokluedo komična misterija u kojoj je glavni “cilj” pogoditi ko je vukodlak a ne pogoditi (zlatnim metkom?) vukodlaka.
Glumci su dobri (većina njih dolazi iz redova komičara), scenario deluje smislen, dijalozi naizgled inteligentni i veoma, veoma sadržajni ali nešto…nešto ovde jednostavno ne štima…barem meni.
Priča je inače smeštena u mestašce (simbolično nazvano) Beaverfield u koje stiže novi šumski rendžer/čuvar Finn Wheeler (Sam Richardson Tommorow War). Beaverfiled nema mnogo stanovnika ali sasvim dovoljno da budu podeljeni oko novog gasovoda koji planira da sprovede beskrupulozniRioTinto (a kakav drugačije) industrijalac Sam Parker.
I kao da to nije dovoljan problem neka čudna zverka preti iz mraka…i povremeno pojede nekog.
Uskoro će ih opasna nevolja naterati da se svi stanovnici okupe u lokalni hotel i (cluedo) igra “Ko je vukodlak?” može da počne. I kad već pominjem igru ne znam da li znate ali ovaj film je upravo ekranizacija jedne.
Ja nisam znao…pa eto… ne morate i vi.
Kao što već rekoh, uprkos svemu što bi po logici stvari ovde moralo da mi se veoma dopadne, kao celina “Werewolves Within” mi se nije naročito dojmio.
Dijalozi su previše “pametni” za svoje dobro… Kada, veoma brzo, akteri razmene replike, negde u tim rečenicama se nalazi ta fora ali često ne baš i smešna…čak poneki put, ne i simpatična. Da pojednostavim, nije ovo duhovito onoliko koliko su se nadali.
Što se same misterije tiče ona ima, relativno, fino razjašnjenje. Pošto je u pitanju, pre svega, komedija, onda vam činjenica da svako od likova može biti vukodlak već i da to se više puta u filmu veoma eksplicitno pojasni, donekle poništava tu misteriju (barem u smislu aktivnog učešća nas kao publike jer u ovakvoj postavci svaka logika je manje/više isključena). Takođe, komika potire opasnost i, barem u nekim scenama, stvarno neophodnu tenziju…koje, nažalost, nema.
Ne mogu da tvrdim da pomenuta migrena nije donekle uticala na kompletan utisak u filmu tako da će krajnja ocena biti povoljna.
Na skali od (1-6) ocena: 3-/2+
