Pretpostavljam da je te 1996 godine, debitantsko ostvarenje Alejandro Amenábar “Tesis”, koje je praktično snimio kao student režije a koje u fokusu upravo ima studente (FDU iliti već kako se zove španska filmska škola), svojom temom bio prilično radikalno ostvarenje.
A opet, iz današnje perspektive, ta njegova “radikalnost” i “pomeranje granica”, deluje ne samo prilično pitomo već i naivno.
Na sreću, to nimalo ne smeta da, ako ste ljubitelji trilera, ako volite Hičkoka (i DePalmu), sa uživanjem pratite povremeno stvarno spektakularno režirane scene kojima nas Amenábar “časti” svojim talentom i genijalnošću koja će ga, u narednim godinama i narednim projektima, pretvoriti u jednog od najinteresantnijih filmskih autora…sve dok, poslednjih godina, ne usledi neočekivani kreativni pad.
Glavna junakinja je Angela, studentikinja madridskog univerziteta koja piše tezu o povezanosti audivizuelnog nasilja sa porodičnim vrednostima. To joj je i opravdanje kojim krije svoju nesumnjivu voajersku privlačnost ka grozomornim prizorima (jedan od njih ona vidi na samom početku filma).
U to doba (doba bez interneta) takvi sadržaji nisu bili dostupni na click te se moralo malo pomučiti. Njen profesor i mentor joj obećava da će joj dati na uvid najnasilnije filmove iz školske (VHS) videoteke ali iznenada stvari pođu po zlu…
[my_movie_db id=9299]
Profesor je mrtav a video kaseta koje se “dokopala”(ukrala) krije strašne snimke događaja koji su se odigrali u realnosti.
U izradi teze a i u razotkrivanju misterije pomaže joj ekscentrični kolega student Chema (poznat po tome što ima kolekciju najumobolnijih pornografskih filmova).
Tu je i student Bosco koji možda zna nešto o osobi koja se nalazi na toj (ukradenoj) video kaseti.
Ovo je, kao što napisah, praktično studentski film i budžet je izuzetno skroman čak i za španske uslove. Opet, to nimalo ne smeta da “Tesis” vizuelno bude veoma ubedljiv i da Alejandro Amenábar uspostavi veoma napetu atmosferu.
Ne smeta ni to što, u stvari, gledaoci većinu tih nasilnih scena koje se odigravaju uopšte i ne vide već nam ih Amenabar prikazuje tako što se u kadru fokusira na krupne kadrove onih koji te scene (na TV) gledaju i mi samo, na osnovu zvukova i na osnovu reakcija posmatrača sami sebi dočaravamo kako taj užas izistinski izgleda. Što bi rekli, mnogo toga nam je prepušteno mašti na volju…s’tim što ovde i nije pametno/zdravo imati baš puno mašte.
Ono što smeta jeste, kada priča krene da se raspetljava (mada do samog kraja nas čeka još preokreta), da je taj zaplet i taj rasplet suštinski prilično naivan.
Ne pomaže ni to što “Tesis” traje predugih 125 minuta…
“Tesis” je dobra teza za mnogo bolje stvari (što se tiče Amenabara) koje će uslediti.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
