I ako je snimljen daleke 1978 godine ta verzija vizuelno deluju daleko autentičnije i, u ponekim aspektima, svakako spektakularnije. Ne može ništa nadomestiti pravi Abu Simbel sa onim, napravljenim u studiju i obogaćenim CGI efektima, kojeg gledamo u ekranizaciji Keneta Brane.
Naime, mada je u početku bilo planirano da se film snima na autentičnim lokacijama, iz raznoraznih (logističkih i drugih) razloga od te ideje se odustalo. Za potrebe ovogodišnjeg (barem što se tiče premijere) “Death in the Nile” sve je bilo izgrađeno u studiju, od Abu Simbela, preko piramida do samog broda S.S. Karnaka, dok je sve ostalo uglavnom dovizuelizovano kompjuterskom grafikom i animacijom.
Sada znate za šta je utrošeno 90 miliona dolara kao što i znate da je jedan deo para utrošeno na DeAging proces za Kenet Branu, u prologu filma, u kome gledamo scenu iz prvog svestskog rata i mlađanog Branu tj. Poara. Sve to da bi saznali kako je Poaro dobio svoje brkove…
Verziju iz 1978 godine sam gledao davno, što bi ljudi rekli “u nekom drugom životu”, ali sam sasvim jasno pamtio ko su krivci/krivac iz njega i šta je osnova izvedenog ubistvenog “trika”…doduše, pamtio sam i da Majkl Jork glumi u njoj ali on naravno ne glumi…
Mada, nisam se tačno sećao ko će biti ubijen ali čim se to samo ubistvo odigralo (negde tek nakon sat vremena filma) znao sam i ko je ubica i kako je to izvedeno. Ponavljam, ne zato što sam bolji detektiv od Poara već zato što sam upamtio tu “foru”…
Što, priznajem, malo jeste ubilo draž prilikom gledanja filma ali sam zato mogao mnogo više da uživam u nekim drugim detaljima…a njih je svakako bilo.
Onda sam, dan kasnije, opet pogledao verziju iz 1978 godine.
Osim autentičnosti film iz 1978 godine ima znantno (scenaristički) bolju postavku tj. pripremu pred sam zločin. Sve dok se on ne dogodi gledaoci postepeno saznaju (kao i Poaro koji se uglavnom uvek “krije” u pozadini tih scena) da svako od putnika na ovom parobrodu ima motiv da ubije tu buduću žrtvu (čiji identitet možemo veoma lako pretpostaviti).
Mnogo je preciznije, kao misterija, izgrađen taj “put” jer, nakon samog ubistva, i mi, kao i Poaro, imamo gomilu osumnjičenih te je draž pogađanja daleko veći nego u verziji sa Kenet Branom.
Kenet Brana odlučuje da pomalo zanemari taj “crvena heringa” momenat i u prvom delu filma igra na drugačije karte. Ako se ne sećate prvog filma (ili romana) biće vam veoma teško da pogodite ko će, u stvari, biti ubijen. Ko je ovde glavna meta ? To se čak i ne otkriva ni u samom trejleru.
Umesto toga, gledamo ljubavno/ljubomornu dramu u kojoj se Brana/Poaro bavi i nekim drugim aspektima (doduše dajući glumcima da se razmašu…barem onoliko koliko im njihov talenat to dozvoljava) koji, pokazaće se, nažalost i nisu toliko zabavni.
Kada se, konačno, odigra to “savršeno” ubistvo “Smrt na Nilu” (2022) postaje znatno energičniji/dinamičniji kada Poaro konačno stupa u akciju. I tu, što se druge polovine tiče, ova verzija je svakako bolja od one iz 1978.
Naime, Poaro iz 1978 godine, se previše bavi mehanikom samo čina. Dobro parče te druge polovine Guillerminove verzije zauzima prikazivanje događaja koji se uopšte i nisu dogodili. Naime, Poaro objašnjava (a mi to gledamo) kako je svaki od putnika mogao da izvrši ubistvo.
Kod Keneta Brane ti segmenti su zamenjeni sa ipak interesantijim direktnim razgovorima sa svakim od (osumnjičenih) putnika gde otkrivamo motive zbog kojih bi neko od njih izvršio ubistvo.
A nakon prvog, u obe verzije sledi i drugo, ali dok to Poaru Keneta Brane dodaje još na zanimljivosti u verziji iz 1978 godine to je samo nešto što se eto…još dogodilo.
Kao sama misterija verzija iz 1978 godine deluje bolje, kao film ovogodišnja verzija je svakako efikasnija i definitivno emotivnija (plus ima Annette Bening).
Neko bi, kombinujući najbolje iz obe, mogao jednog dana da snimi i savršenu ekranizaciju ovog romana.
Na skali od (1-6) ocena: 3+ (ocena za obe verzije)
p.s. namerno u ovom predugom tekstu nisam hteo da vas gnjavim svim “prokletstvima/problemima” koje imao ovaj novi Poaro da se konačno pojavi na velikom platnu. Reći ću vam samo: Kovid plus Ljudožder a vi guglujte ako vas interesuje…
p.p.s. postoji naravno i TV verzija (iz 2004) sa legendarnim David Suchetom kao Poarom. I nju sam sad opet pogledao ali sam odlučio da je ne uključim u ovaj članak jer se ipak ne može porediti.
U pitanju je veoma skromna produkcija (mada i takva snimljena je u Egiptu, eto ti ga na Kenetu Brana) koja ima pre svega problema sa odabirom određenih glumaca u određenim ulogama jer i nisu, neki od njih, baš mnogo talentovani…ili su bar jednako talentovani kao Gal Gadot.
