Roman Agate Kristi “Smrt na Nilu” premijerno je objavljen 1937 godine. Na velikom platnu prvi put je ekranizovan 1978 godine a pre neki dan se pojavila i nova filmska verzija. Bio sam na pretpremijeri koja je održana u sredu, u Cineplexx (Imax) Galeriji, gde je bio organizovan i nekakav koktel (plus mini maskenbal) za pojedine posetioce koji su svoje ulaznice dobili u belim kovertama.
Ko su oni i kako su tamo “dospeli” (i da li su samo ispod njihovih sedišta bili pokloni sponzora) je nova misterija o kojoj će, nadam se, uskoro biti snimljen i film ako ne već i serija u produkciji “Firefly” firme..
A dotle…
Vratimo se u 1978 godinu. Ona nam je donela, barem što se tiče filmske industrije, pregršt odličnih naslova koje i danas pamtimo. “Smrt na Nilu” svakako nije bio jedan od njih.
Britanski studio EMI je nakon velikog uspeha koji su imali nekoliko godina ranije(1974) sa “Ubistvom u Orijent ekspresu” odlučio da krene dalje sa Herkul Poarom. Plan je bio da i u ovom filmu Poara glumi Albert Finney ali je on tu ponudu odbio (između ostalog,zbog višesatne šminke koju je morao “trpeti” svaki dan tokom snimanja i činjenice da bi se ovog puta sve to odvijalo pod vrelim egipatskim suncem).
Peter Ustinov, osim što mu za “transformaciju” i gabarit nije uopšte trebala (puno) šminka, doneo je svojom razigranom interpretacijom sasvim različit duh(ovit) ovom karakteru. Kada je odlučeno ko će glumiti novog Poara EMI (zajedno sa Paramountom) za “Death on the Nile” angažuje opet vrhunsku ekipu iza i ispred kamere.
Režija je poverena John Guillerminu (pre ovog filma režirao je spektakle poput “King Konga” i “Pakleni toranj”), snimatelj je bio Jack Cardiff jedan od najuticajnih filmskih snimatelja tog vremena a muziku je komponovao Nino Rota.
Vratimo se (ili možda bolje rečeno skočimo) sada u 2017 godinu.
Kenet Brana (Belfast (2021)) je napravio novu verziju “Ubistva u Orijent ekspresu” (još je nisam pogledao) koja je doživela i više nego dobar uspeh (budžet od oko 50mil$ zarada oko 350mil$). Te iste godine doneta je i odluka da se ekranizuje (opet) “Death in the Nile” ali ovog puta, Poaro će ostati, naravno, isti (Keneth Brannagh).
A onda, kada je konačno započeto snimanje, krajem 2019 godine, ispostavilo se da ovaj poduhvat, vizija koju je Brannagh imao, neće biti nimalo jeftin.
Na produkciju je otišlo čitavih 90 miliona $ a, sudeći po rezulatatima na bioskopskim blagajnama nakon ovog prvog vikenda, ne treba se mnogo nadati budućim ekranizacijama Herkula Poara sa Kenet Branom.
Obe ekranizacije se, što se tiče glavnog zapleta, drže prilično verno romana Agate Kristi. Mlada zaljubljena Jacqueline predstavlja svog verenika Simona svojoj bogatoj prijateljici Linnet sa nadom da će mu ona dati posao, da bi, samo par meseci kasnije Linnet Simonu poklonila “svoju ruku”, tj. Linnet i Simon su sada zaljubljeni, upravo venčani par.
Svoj medeni mesec provode u Egiptu a tamo ih u stopu prati ljubomorna (i prevarena) Jacquelin. Kreću na krstarenje Nilom brodom S.S. Karnak, a društvo će im praviti niz porodičnih (ne)prijatelja, kao i Herkul Poaro. Naravno, uskoro će se desiti ubistvo koje može rešiti samo naš omiljeni detektiv sa brčićama…koji nije Francuz već Belgijanac… samo da to ne zaboravimo.
na stranici br. 2 sledi nastavak…bez reklama…
