Originalni naziv ove serije je trebao biti mnogo jednostavniji “The Woman in the House”. Pretpostavljam da su producenti doneli ovu odluku da bi gledaoci shvatili da je u pitanju parodija na sve takve silne (dobre: “Prozor u dvorištu” ili loše:”The Woman in the Window (2021)“) trilere koji smo gledali/čitali proteklih decenija…
Bez tog naslova, teško bi, većim delom, znali da se autori ovde, u stvari, zaj…pardon, zezaju sa nama. Dakle, pažljivo čitajte naslove:
To je i osnovni problem ove Netflix produkcije (spuštene online u celini, sa svih 8 epizoda, 28.01.2022). “The Woman in the House Across the Street from the Girl in the Window” ne zna šta u stvari želi biti i veoma problematično balansira između komedije i trilera/horora.
Kristen Bell (Veronica Mars (2014) i Veronica Mars (2004-2007)) je Ana, slikarka koja vodi usamljen život, uglavnom sama u kući, uz vino i vino….i vino, a sve nakon što je tragično izgubila devetogodišnju ćerku jednog kišnog dana tri godine ranije.
Kada se u kuću preko puta useli zgodni udovac (takođe sa ćerkicom ali živom ) Ana će pomisliti da je konačno možda čeka neka sreća…. ali…. avaj…
Neil (novi sused) ima zgodnu devojku što neće dugo biti problem jer će već na kraju, te druge epizode, Ana videti, kroz prozor, kako ona (ta devojka) krvavo strada u kući preko puta ulice.
Problem koji će ipak biti jeste taj da Ani niko ne veruje da je videla šta je videla i da je sve to posledica “od lošeg vina”. Pogotovo što ta, navodna, mrtva devojka komunicira sa Neil-om putem telefona.
Plus, neko tajno boravi na tavanu Anine kuće, plus, Ana ima fobiju od kiše, plus osim vina uzima i lekove koje joj je prepisao psihijatar…plus, na plus Ana obožava da sprema “pileći složenac”
Ovako sve nabacano verovatno vam i deluje kao komedija/parodija (na šta sam se ja i spremio) ali kada sama prva epizoda krene naći ćete se u čudu zbog tonaliteta čitave strukture. Sve deluje jako, jako ozbiljno.
Jesu neki likovi od početka čudni ali navikli smo na takve ekscentrike. Jesu neke situacije prepoznatljive iz nekih drugih (boljih/lošijih) fimova/serija ali ovo je sve toliko strejt odigrano i režirano da više liči na omaž/krađu iz tih (boljih/lošijih) fimova/serija nego na nekakvu parodiju…jer, jednostavno…ovo nije smešno…što i nije problem jer nam je i predstavljeno tako da ne bude smešno…što je opet problem jer je valjda trebalo ipak biti smešno…ili ne ?
Shvatate šta hoću da kažem ?
Tek kada napr. Ana priča o samom događaju koji je doveo do smrti njene ćerke (koja je nastradala kod tate na poslu dok je intervjuisao serijskog ubicu sa simboličnim imenom Massacre Mike jer roditelji uvek vode decu na posao kada nema ko ih da čuva…pa bio to i zatvor), a to je negde polovina druge epizode, dobijamo prvi pravi znak da je u pitanju parodija…drugi, onako baš tipični, sledi verovatno tek u poslednjoj, osmoj, epizodi. Ona jedina, od početka do kraja, liči na parodiju koja doživljava vrhunac u trenucima kada razotkriva ubicu na jedan spektakularno komično tupavi način da sam se, u tom trenutku, zapitao šta ja ovo stvarno gledam….. jer je sve toliko neverovatno i apsurdno da “The Woman in the House Across the Street from the Girl in the Window” jednostavno mora biti parodija jer, u suprotnom, bila bi tragedija (u smislu gluposti) epskih razmera…
Svaka epizoda traje manje od 30ak minuta, glumci su dobri (i maksimalno se trude), dijalozi povremeno funkcionišu upravo onako kako treba a Veroniku Mars ( Kristen Bell) bih gledao (a i gledao sam) i da samo čita recept za spremanje pileće složenice.
Na skali od (1-5) ocena: 2+/3-
