Negde krajem januara, Netflix nam je isporučio novu seriju. Njen autor Adam Glass, inače rođen 1968 godine što vam ne bi izneo kao podatak da ne mislim da je ipak važan, radio je, kao scenarista i producent, poslednje dve decenije na nekoliko i ne toliko popularnih serija, od kojih je najpoznatija “Supernatural“. Ostale su uglavnom standardne policijske procedure.
Takođe, pre i tokom, pisao je scenarije za neke DC i Marvel stripove. U svakom slučaju, ništa od toga nije bio njegov originalni proizvod…sve do “In From The Cold”.
I šta je to 50-godišnji Adam smislio ?
Špijunska serija sa KGB agentom “spavačem” još iz doba hladnog rata koji biva, ne svojom voljom, aktiviran kada mu CIA razotkrije masku koju je gradio poslednjih dvadeset godina.
Agent je Jenny Franklin/The Whisper (koja je za to vreme vodila miran porodični život) i vešta je kao Džon Vik…ili bilo koji drugi muški/ženski junak iz svih ovakvih serija snimljenih poslednjih 50000 godina.
[my_movie_db id=146173]
Pošto mu zaplet nije nimalo originalan Adam odlučuje da u ovaj kliše miks ubaci i jedan supernatural tvist.
Jenny je i shapeshifter/šejpšifter. Namerno koristim ovaj engleski izraz za biće koje je u stanju da se fizički transformiše u drugo biće jer su toliko ušli u popularnu mitologiju da gotovo u svakoj SF/supernatural seriji imamo i šejpšiftere. Od, već pomenute, “Supernatural” pa eto i do ovih novih Marvelovih filmova (sledi serija sa Samuel L. Jacksonom o vanzemaljskoj invaziji shapeshiftera). Da stripove i ne pominjem.
Čitava sezona (osam epizoda) je smeštena i snimljena u Madridu. Jenny prati svoju ćerku koja nastupa na svetskom prvenstvu u umetničkom klizanju kao predstavnik USA. Neposredno pre njihovog dolaska odigrava se nekoliko incidenta u kojima obični ljudi naizgled odjednom postaju ludi i krvoubilački raspoloženi.
CIA agent Chauncey smatra da je upravo Jeny “Šapat” Anya super izbor da otkrije ko stoji iza ove opake zavere te je kidnapuje iz hotela i veoma brzo “ubedi” da mora slušati i njega i CIA da bi je ostavili na miru…i nju i njenu ćerku.
Nema ničeg spornog u tome što je Adam Glass uvalio svoj scenario Netflix-u bazirajući ga na konceptu koji je, u jednom ili drugom vidu, mnogo puta već viđen. Problem je što je Netflix odobrio da se ovakav (ispod)prosečan proizvod nađe na njihovoj “polici”.
I kao i scenario tako su i dijalozi prepuni klišeja a gledalac, da bi u potpunosti uživao u ovoj, inače budžetski veoma skromnoj, produkciji, mora prihvatiti da je stripovski zaplet u rangu onih stripova koje jednom pročitaš i nikad više.
Opet, ako ste voleli neke serije iz devedesetih ili početkom dve hiljaditih poput (kanadske) “Nikite” i (američkog) “Alias” ne verujem da će te uopšte poželeti da gledate ovakvu lošu kopiju.
Pošto sam danas dobre volje a i sama serije definitvno jeste gledljiva krajnja ocena i nije toliko loša…pogotovo što Netflix na toj svojoj polici ima mnogo veće gluposti.
Na skali od (1-5) ocena: 2+
