Po istoimenom romanu William Lindsay Gresham koji je objavljen 1946 godine odmah, naredne 1947 godine, je snimljen noir film sa, tada ogromnom glumačkom zvezdom, Tyrone Powerom u glavnoj ulozi. Mada film originalno i nije doživeo neki uspeh vremenom je “Nighmare Alley” stekao i kultni i kritičarski status kao jedan od (zaboravljenih) dragulja holivudskog noira.
Guillermo del Toro (Crimson Peak aka Grimizni vrh (2015)) je, kako kaže, bio oduševljen romanom koji mu je poklonio Ron Perlman (13 Sins (2014)) još 1992 godine i tada još nije pogledao originalnu filmsku verziju. Pričam vam sve ovo, tj. gnjavim vas, jer pokušavam, sada kada sam pogledao njegovu viziju, i sebi a i vama da objasnim šta je to del Toro stvarno uvideo u tom materijalu da je poželeo da napravi od njega film.
I dok mračna priča, većim delom smeštena iza vašarskih šatri i cirkuskih arena, koja u svom fokusu ima ljude koji se na toj nekakvoj društvenoj lestvici nalaze na samom dnu i ako, većina njih, u “krvi i znoju” zarađuje koricu svog hleba, svakako bila idealna za ekranizaciju te 1946 godine kao praktično templejt za tadašnji holivudski “pesimizam” praćen isto tako krahom američkog sna kojeg je nakon “Velike depresije” dočekao i veliki (II svetski) rat, ovaj moderni noir malo toga suštinski bitnog nam stvarno pruža.
Stanton “Stan” Carlisle (Bradley A Star Is Born (2018) Cooper) spaljuje kuću (zajedno sa, u tom trenutku, nepoznatim lešom) i sa svojim koferom i šeširom uskače u “međudržavni” (interstate u Americi) autobus koji ga odvozi daleko odatle… do poslednje stanice. Do mesta koje nije isplanirao i sudbine koju nije predvideo.
Privučen svetlostima arene i hukom vašara upućuje se u obližnji cirkus gde prvo upoznaje Clema (Willem Dafoe koji ovih godina pratktično doživljava drugu filmsku mladost) koji je neka vrsta menadžera ovog cirkuskog karavana ali i neko ko je zadužen za prezentovanje i čuvanje “nakaze” koja boravi u kavezu.
Slatkorečivi Stan započinje rad u cirkusu, prvo kao fizički radnik, ali veoma brzo postaje asistent u tarot mentalist atrakciji u kojoj naivne posetioce “proročica” Zeena (Toni Collette Hereditary aka Nasleđeno zlo (2018)) vara koristeći mentalne trikove obmane uz pomoć kojih se pretvara da poseduje telepatske i natprirodne moći.
U stvari mozak njene tačke je njen ostareli i uvek pijani partner Peter “Pet” (odlični David Strathairn) od koga će Stan naučiti mnogo toga.
U ovm okruženju provešćemo dugo,dugo vremena (i više od polovine) i tek kada Stan, nakon izvesnih dešavanja koje neću otkrivati, krene u “veliki grad”, “Aleja noćnih mora” konačno dobija na prekoj potrebnoj dinamici.
Tada na scenu stupa i lik koji tumači Cate Don’t Look Up (2021) Blanchett (tipična fam fatal iz noir filmova) a priča postepeno prerasta u krimić/triler. Toliko postepeno da tih zadnjih desetak minuta koji i donose nekakva uzbuđenja i gde prepoznajemo del Torrov režiserki potpis nisu nikakav šlag na torti već više mrvice (braon) šećera na posnom kolaču.
I to, nemojte pogrešno shvatiti, ne mora biti nimalo loše kao što ni, svakako, ni “Aleja noćnih mora” nije loš film.
Problem je što i nije naročito dobar. Del Torro pruža svim glumcima da ostvare pristojne uloge (pa bile to poneki put i minijaturne poput Mary Steenburgen) jer svako od njih dobija priliku da nam prezentuje prilično parče teksta. E sad što taj tekst/dijalog i nije toliko intersantan zaslužan je opet del Torro.
Takođe, Stan bi trebalo, bar tako nam je prezentovano, da bude naš nekakav antiheroj koji se u ovom okrutnom svetu služi svime što mu je dostupno da bi ostvario svoj cilj ali od početka nemamo nikakvu simpatiju prema njemu. Ali, ako je i to bila namera, da nam se ogadi i onako već mučan svet gubitnika i beskrupoloznih prevaranata, čemu onda sav onaj “spektakl” pri kraju kada nam za nikog od njih jednostavno nije stalo.
Ako išta drugo ovaj predug i često monoton film koji uspeva da drži pažnju zahvaljujući svojoj zvezdanoj ekipi me je naterao da čim pre pogledam i tu verziju iz 1947 godine.
I dok je Crimson Peak aka Grimizni vrh (2015) realno slabiji film svakako je zabavniji…
Na skali od (1-6) ocena: 3
recenzija: DeHičkok
