Prvi, originalni, “Scream” (1996) gledao sam na nekoj šugavoj VHS kopiji ali i “takav” me je oduševio. Nakon toga, taj prvi deo, na znatno boljim kopijama, reprizirao sam bezbroj puta tih godina. Nakon dugog vremena, negde sredinom 2021 g., sa klincima, ponovo sam ga odgledao… i da vam kažem… i dalje je to “damn good movie”….
…bez obzira što je “Ghostface” odavno postao meta sprdnje zbog onih “Scary Movie”.
“Vrisak 2” je snimljen odmah naredne (1997) godine i njega sam, naravno, odgledao u bioskopu (ne mogu se setiti da li je prvi deo bio uopšte u srpskim bioskopima…jer, ako je bio….kako je moguće da mi je taj Ves Krejvenov film promakao...). Pre svega ga pamtim po premijeri u bioskopu “Doma Omladine” i besplatnim ulaznicama koje sam dobio od “Pro Vision” zbog medijske saradnje koju smo imali. Bili su jedni od sponzora mog radijskog filmskog kviza.
“Vrisak 3” iz 2000 sam dočekao premijerno, opet u bioskopu “Doma Omladine”, ali ovog puta bez besplatnih ulaznica.
Emisija mi je bila ukinuta nekoliko meseci ranije i to lično od veličanstvenog Ž.M. Smetalo mu je što se nekakva studentarija javlja uživo u program a bila su to nezgodna vremena. A ni filmski inserti koje sam puštao, o nekakvom štrajku naroda i policiji koja ga bije, iz nekih domaćih filmova/serija nisu se uklapali u tadašnji Pingvin (na koji sam slavodobitno prešao...i zeznuo se...u leto nakon bombardovanja).
Ako ne verujete meni....pitajte Tanju J.,tadašnju glavnu i odgovornu na radio Pingvinu. A i nije lepo da rešenje asocijacije u filmskom kvizu, krajem 1999 godine, bude "Veliki diktator".... nema smisla....
“Vrisak 4” sam pogledao na latpopu.
I konačno, evo nas u 2022 (mada je bilo planirano da premijera bude na 25 godišnjicu, u decembru 2021, ali…Spider-Man: No Way Home aka Spajdermen – Put bez povratka (2021)).
Kevin Williamson (koji nije pisao ni scenario za treći deo) je samo producent, a novi scenaristi i novi režiseri (Ready or Not (2019)) preuzeli su u ruke zadatak da ožive staru franšizu i slasher žanr. Nisu se obrukali. To je možda i najbolja vest koju mogu podeliti sa vama nakon što sam ga pre nekoliko sati odgledao.
Nisam baš nameravao da ovaj “Scream” gledam u bioskopu, ali talas dobrih kritika probudio mi je opet interesovanje.
Nakon istoimene serije koja je neslavno “završila”, novo oživljavanje ovog koncepta mi je delovalo kao “udaranje mrtvog konja”. Na sreću, toga su bili i više nego svesni i njegovi autori (Matt Bettinelli-Olpin,Tyler Gillett,James Vanderbilt,Guy Busick) te se ovde poigravaju sa mnogim žanrovskim/screamovskim klišejima i pravilima.
Teško je praviti META film o filmu koji je u originalu već bio META-META. Dakle, “Scream” je svestan samog sebe i razne reference upravo gađaju aktuelni film. Takođe gađaju i original, i to čine, često, na jedan veoma duhovit ali i povremeno veoma efektan način.
Kada je potrebno da bude “strašan” tj. napet, on svakako jeste, kada je potrebno da ubaci malo šale i to uspeva, sve vreme se poigravajući sa idejom ko se krije iza maske (i to na pametan način). Kada kažem pametan evo primera.
Sigurno ćete i vi sve vreme razmišljati i pogađati ko je ubica ali “Scream” vam svako vaše “rešenje” izbija iz ruke jednim jednostavnim trikom. Vi pomislite da je ubica osoba A a već odmah će neko u filmu da se zapita da li je ubica osoba A. Vi mislite da je osoba B, ali već je neko ranije pokazao prstom na tu osobu…i tako i osoba C, osoba D itd…
Dakle, batalite da se igrate detektiva ovde…uživajte u priči….
Mladi glumci su veoma dobri, neki od njih, rekao bih i izuzetni. Tu je i naša stara, preživela, trojka i hvala Bogu, iskoristili su ih baš onako kako je moralo biti…dostojanstveno i pametno. Plus, integralni su deo ove priče.
Mane ? Ima ih…nije da ih nema….
U ovom “Vrisku” će svakako uživati oni koji su voleli originalnu franšizu (pre svega prvi deo) ali ovo je film, pre svega, namenjen novoj, mladoj, publici. Onoj koja možda nikada nije pogledala ni jedan prethodni deo.
Takođe, “Scream 5” je “ljubavno pismo” frikovima i gikovima, “štreberima” i “PubKviz” majstorima i možda toga ima i previše ovde…u stvari, sigurno ima previše… a to pomalo guši radnju.
Takođe, sama završnica često prati da zapadne u parodiju (što je loše) ali ipak uspeva da takve stvari, u većini slučajeva, skrene ka samoironiji (što je dobro).
Ocena koja sledi će sasvim moguće biti i malo viša kada ovaj film pogledam ponovo za koji mesec (a nakon što napravim retrospektivu svih prethodnih). Imam osećaj da svakako zaslužuje bar još jedno gledanje…
Na skali od (1-6) ocena: 3+
recenzija: DeHičkok
