Ne baš voljeno delo legendarnog Roberta Aldrich-a je te 1970 godine doživelo i finansijski neuspeh i gotovo jednoglasan napad filmskih kritičara. I dok razumem razočarenje publike koje je očekivala da će ovo biti još jedan “Dvanaest žigosanih” ratni akcijaš, uopšte mi nije jasno kako su vajni kritičari i tada (a vidim neki) i sada, prevideli sve one dobre stvari koje je Aldrich ovde udenuo.
Možda je razlog tome prevelika subverzivnost Aldricha koju nisu mogli da svare (Američka zastava izgori već tokom špice).
Možda im se ne sviđa jer salje jasnu anti ratnu poruku. Ili je to zato što jedini Amerikanac u filmu (ako ne računamo malu ulogu velikog Henry Fonde koji ovde glumi komandanta koji šalje tog jednog Amerikanca u ispomoć Britancima) na početku kukavica i ne baš patriota.
Cliff Robertson je Lt. Sam Lawson, ratno angažovan jer zna japanski, i vreme na Pacifiku, te 1942 godine uglavnom provodi zabavljajući se na ostrvu. Od borbe ni B nije video. Upravo njega (moja draga sad je u Japanu) će Capt. John G. Nolan (pomenuti Henry Fonda) poslati kao stručnjaka za jezik jednoj britanskoj pešadinskoj diviziji (na jednom od susednih ostrva) da im pomoge.
Sam Lawson nema pojma da će gotovo odmah biti dodeljen samoubilačkoj i suštinski besmislenoj misiji koju mora sprovesti grupa britanskih vojnika duboko na neprijateljskoj (japanskoj) teritoriji. Šta ima besmislenije od činjenice da dve vojske drže položaje na suprotnim stranama nenaseljenog ostrva negde “duboko” u pacifičkom regionu.
Misiju predvodi Denholm Elliott kao Capt. Hornsby a vojnike glume, između ostalih, Michael Caine (Jack the Ripper aka Džek Trbosek (1988)) i Ian Bannen (The Offence (1973)). Cilj misije je uništenje neprijateljskog radio predajnika.
Robert Aldrich je u “Too Late the Hero” smrtonosno ciničan i efikasan. Nema milosti za svoje protagoniste i antagoniste i dok gledate kako se ovih 130ak minuta filma odvija sve više i više će vam biti jasna ironija naziva “Too late the Hero”.
Mada nema nekakvih velikih akcionih scena poput onih iz “12 žigosanih” Aldrich uspeva da nas sve vreme drži pod tenzijom i da od džungle u kojoj se nalaze naši “junaci” napravi i najopasnijeg protivnika.
Možda i najbitnije. Ako se plašite da li će Aldrich izneti ovu priču dosledno do samog kraja baš onako kako, po svemu prikazanom, upravo i treba da se desi, nema bojazni. Mogući problem je taj što vam se možda neće i svideti to što je Aldrich beskompromisan od početka do kraja.
Na skali od (1-6) ocena: 4+
