“Sacco & Vanzetti” je zasnovan na istinitim događajima koji su dvadesetih godina prošlog veka potresle Ameriku (ili bar deo nje). Takođe, do pre koji minut, bio sam u uverenju da je ovaj film Giuliano Montalda dobio i Oskara za najbolji strani film te godine i da su, eto, Amerikanci tom nagradom pokušali da isprave nepravdu koju su naneli Bartolomeo Vanzettiu i Nicola Saccou kada su ih, ni krive ni dužne, uhapsili i optužili za zločin (i ubistvo) koje nisu počinili.
[my_movie_db id=48211]
Taj Oskar bi bio dodatni dokaz tvrdnji da je ta nagrada oduvek bila pre svega politička a tek potom filmska jer “Sacco&Vanzetti” svakako nisu nekakav klasik italijanskog(evropskog) filma ali avaj… Ne da ovaj film nije bio ni nominovan za oskara već ni tehnički to nije bilo moguće zbog toga što se internacionalno distribuirao sa engleskom sinhronizacijom što je bilo i logično jer u njemu, neke od većih uloga, imaju nekoliko iskusnih irskih glumaca ( Milo O’Shea i Cyril Cusack).
15 aprila 1920 godine odigrala se oružana pljačka fabrike cipela pri kojoj su dvoje zaposlenih ubijeni. Policija hapsi dvojcu italijanskih migranata ( Sacco i Vanzettia) i, uprkos tome što imaju čvrste alibije, izvodi na suđenje. To je idealna prilika vlastima Masačusetsa da jednim potezom nanesu udar “opasnim” komunističkim i anarhističkim pokretima kojima Sacco i Vanzetti pripadaju (pre svega anarhisti) a i svim tim groznim migrantima iz Evrope koji kradu Amerikancima poslove…
Zanimljivo je da je film iz 1971 godine koji se bavi događajima iz dvadesetih godina američke istorije evo i danas, 2021 godine tematski veoma aktuelan. Samo što su sada neprijatelji neki drugi migranti i neki drugi pokreti.
Nažalost, ne mogu reći da je i sam film sa “tehničke” strane aktuelan. Scene suđenja kojе čine centralni deo filma su i previše teatralne i previše “in your face”/”over the top”. Političku agendu/propagandu autori filma nimalo ne skrivaju.
Kada se tako nešto čini baš ovako kao što je prikazano u ovom filmu, bilo to i u najboljoj nameri i kada se i slažete sa samim stavovima koji se propagiraju, to opasno remeti gledaočevu pažnju. Mada sam siguran da ni tužioci ni sudija niti porotnici nisu bili nimalo suptilni tokom stvarnog suđenja prosto ne mogu da verujem da su se stvari u samoj sudnici odvijale baš ovako kako je prikazano ovde. To je prosto nerealno… a kada snimate dramu (gotovo doku dramu) ne možete prave događaje prikazati farsično…ukoliko vam i sam film nije farsa.
Oni koji možda, kao i ja, znaju ovaj film pre svega po ovoj muzičkoj temi:
verujem da će biti bar blago razočarani. Naime, osim na početku i na samom kraju filma, od ove pesme i ove teme gotovo nema ni traga ni glasa.
Priča o Bartolomeo Vanzettiu i Nicola Saccou je zasluživala da se ovekoveči i šteta je što je ovaj film star već sada oko 50 godina nije to učinio na neki bolji dojmljiviji način.
Na skali od (1-6) ocena: 3
