Postoji nekoliko razloga zbog čega “The Protégé” nisam otišao da pogledam u bioskopima. Imao je relativno “šugave” recenzije ali najviše zbog onog što sam pronašao u reklamnom materijalu na sajtu bioskopa.
Od autora velikih bioskopskih hitova Džon Vik i reditelja filma Kazino Rojal dolazi ženska verzija Džona Vika!
Ana (Megi Kju) je najveštiji plaćeni ubica na svetu – kao dete ju je spasio legendarni Mudi (Semjuel L. Džekson) i polako učio „porodičnom poslu”.
Nije mi se gledala ženska verzija Džona Vika. Nije mi se gledala ni “Nikita” provučena kroz već izanđalu foru sa Samuel L. Jacksonom kao ubicom (Hitman’s Wife’s Bodyguard aka Telohranitelj mafijaševe žene (2021)). Potom, potpuno sam zaboravio na ovaj film. Do sinoć.
“The Protege” započinje 1991 u Vijetnamu kada vidimo kako Mudi pronalazi devojčicu koja je očigledno nešto ranije sama pobila grupicu bandita. Okej, znači ovde glumi Samuel L. Jackson…simpatično, pomislih (totalno sam inače u tom trenutku potisnuo sve što sam znao o ovom filmu).
Prebacujemo se u sadašnjost, 2021 godinu, u Bukurešt (aaa…ovo je jedan od onih filmova snimljenih u Bugarskoj… dobro…). Pratimo veoma simpatičnu “radnu” akciju koja se odigrava u glavnom gradu Rumunije (Bugarska, Rumunija…svejedno…zar ne) i u kojoj nam se predstavlja Maggie Q u vidu savršenog utreniranog ubice. Maggie znate upravo iz (tv serije) Nikita ali možda ste je gledali i u Fantasy Island aka Ostrvo fantazija (2020).
Elem, sve je u toj rumunskoj sekvenci poletno i “vedro”…upravo onako kako smo možda i navikli u Džon Viku ili u tom, famoznom, Telohranitelju mafijaševe žene…
Sledeće scene nas vode u London gde Mudi proslavlja svoj sedamdeseti rođendan (i dobija na poklon gitaru) i sve u tim trenucima govori u prilog tome da će ovaj film biti nekakva akciona laganica u kojoj ćemo pratiti doživljaje matorog majstora i njegovog šegrta (protežea) koji rešavaju svet ozlaglošenih manijaka/ubica, doduše, ne iz altruizma već zato što im je neko drugi dobro platio da to učine (znači, ubijamo samo negativce ali za fine pare koje nam daju drugi negativci).
Nije baš nešto što me previše privlači da gledam ali za sada je šarmantno… a onda….onda na scenu stupa Michael Keaton.
I ta prva bizarna interakcija između Ane i Michael Rembrandta (da, tako se zove lik koje tumači Keaton) nagoveštavala je da će se nešto desiti, ali apsolutno nisam očekivao da će stvari toliko otići “do đavola”….i to u najboljem smislu tog izraza (u najgorem smislu bi bilo “do Vučića”).
Veteran Martin Campbell (koji ima 77 godina a sledeći film koji mu je već u produkciji i snima se, ali ozbiljno, u Bugarskoj, okupio je Moniku Beluči, Lajam Nisona, Gaj Pirsa...) kao da je u tom trenutku rekao “Fuck it… snimiću ovo na moj način”.
I tada, od tog nekog tridesetog minuta, kreće jedna surova, beskrupulozna gritty akcija u kojoj Campell, od početka do kraja, nema milosti, bukvalno ni za koga.
“The Protege” me je osvojio sa time što se eto, u 2021 godini, usudio da radi neke stvari koje jednostavno od današnjeg mlitavog Holivuda ne očekujete da su više moguće. Nisu ti neki preokreti toliko iznenađujući koliko su neočekivani zbog te današnje filmske “klime”…
Da je ovako nešto snimljeno devedestih rekao bih da je u pitanju okej, pristojan film. Danas, bez obzira što to sasvim sigurno nije realna ocena, dajem mu je čista srca i sasvim neobjektivno…jer…uživao sam u tom dobrom parčetu filma (pedesetak minuta) kao retko kada, barem, kada su u pitanju savremeni boza filmovi…
Na skali od (1-6) ocena: 4
p.s. onoliko koliko mi je drago što je ovde Michael Keaton pokidao svoju ulogu istovremeno ne mogu a da ne priznam da bi ovaj film bio stvarno bolji da su umesto Keaton-a uzeli nekog mlađeg glumca. Jednostavno, teško mi je bilo da poverujem u neke scene…videćete i sami na koje mislim….
