Ovaj tekst je napisan (i objavljen) pre nego što su prikazane poslednje dve epizode serije. Ukoliko bude nekih drastičnih razloga krajnja ocena će biti izmenjena (uz dodatno objašnjenje).
Nakon odgledane poslednje dve epizode ipak na kraju teksta sledi dodatak….
“Crna svadba” je nova srpska serija koja kao centralni motiv ili još bolje rečeno “podlogu” ima vlašku (crnu) magiju. Nakon (očajne) “Pevačice” koja nije imala ni muda (jer jel’te Pevačica a ne Pevač) a ni neke jasne scenarističke ideje ( i to od ekipe scenarista koji su do sada dokazali da imaju odlične ideje ali za biznis ) “Crna svadba” je pokazala da se uopšte ne boji da uključi natprirodne elemente u strukturu svoje priče i to toliko da i sama žanrovski bude jasno profilisana kao, verovatno prva TV, supernatural horor serija na našem podneblju.
I kao i ta (smešna) “Pevačica” i “Crna svadba” pozajmljuje jedan događaj iz naše prošlosti kao temelj za priču. Masakr u Jabukovcu je ovde veoma efektno transponovan u prvoj epizodi u kojoj Slavko Štimac pobije “pola” sela. Pre nego što ispali metak i u svoje čelo izgovara reč “Katabaza” te ako ste se možda pitali otkud se ta reč sad pojavila na mrežama i u govoru, eto odakle…
Uliks Fehmiu glumi inspektora iz “Bezbednosti” koji se već u prošlosti susretao sa “Katabazom”. Tu je i Nikola Kojo kao standardni srbijanski policijski inspektor ali mnogo “smešniji” nego obično. Jelena Đokić je psiholog koja sa mračnim događajima ima veze i više nego što je mislila (ili smo mislili).
Dobru ekipu glumaca upotpunjuje Toni Mihajlovski kao monah koji mnogo toga zna a ne želi da kaže (što u početnim epizodama i nervira) a tu su i još mnogi drugi.
Dok pratimo aktuelna dešavanja istovremeno otkrivamo i šta se to zlokobno odigralo 1976 godine u SFRJ. Ti segmenti iz prošlosti započinju sa dokumentarnim snimcima Beograda kojeg više nema i oni su mi, dal’ zbog toga što sam već mnogo mator ili zbog toga što svi volimo da budemo nostalgični prema vremenima u kojima nismo ni živeli, najdraži deo ove serije…
Naravno (najdraži)…ako ne računam sise iz treće epizode… i još sisa iz te treće epizode… baš su nas zasuli sa njima tada… a ja namerno nisam odabrao upravo te slike ovde. Jer tu je Kojo…ako već hoćete da vidite sisu (ovde je ta reč upotrebljena kao karakterna osobina njegovog lika).
I tako, dok su prve četiri epizode “Crne svadbe” možda ne naročito umetnički kvalitetne ali, svakako, veoma zabavne (u dobrom smislu) umalo da su mi sve simpatije iščilele zajedno sa poslednjim kadrovima šeste epizode (a peta je to već najavljivala) .
Ono što se dešava u njima (kada otkrivamo, bar delimično, šta je u stvari pozadina svih ovih dešavanja) nije samo naivno (neki bi rekli glupo) već i prilično nevešto snimljeno u nekim ključnim momentima.
Nikola Kojo sa svojim “duhovitim” doskočicama u toj šestoj epizodi prelazi svaki prag tolerancije (osim ukoliko niko od nas ne shvata da je u stvari “Crna svadba” komedija) i to njegovo iskakanje je tu toliko primetno samo zbog toga što više ništa drugo ne funkcioniše.
Napr. teško je pogledati čitavu sekvencu kada Uliks, Jelena i Toni (monah) iskaču iz automobila i trčeći ulaze u bolnicu, da bi koji sekund kasnije isto tako trčeći izleteli iz bolnice, a da se onako, od srca,ne nasmejete… jer, fakat, smešno je. Nevolja je što bi to trebalo biti uzbudljivo…
Na sreću, sedma i osma epizoda su značajno bolje od prethodne dve. Tome doprinosi i to što se manje spominje/priča o “ja tebi vojvoda a ti meni serdare” (parafraziram) već se radnja ubrzava i počinju da se dešavaju razne interesantne situacije. Ne mogu da kažem i neočekivane. Pojedini scenaristički trikovi (tipa ne vidimo neka dešavanja nego samo posledice što, jel’te , govori u prilog tome da su tu desilo nešto što nismo ni smeli da vidimo) su teški kliše, ali svakako je scenarista Strahinja Madžarević obavio dobar posao…osim kada nije.
Kojo Nikola u par scena, u sedmoj i osmoj epizodi, konačno stvarno i glumi (i to dobro). Ako ne računam neke standardne boljke naših savremenih serija (pojedini dijalozi/replike koje kao da su prepisani/prevedeni iz američkih filmova/serija, uz konstantnu glumu Uliksa koji je uvek, paradoksalno, na granici odličnog i katastrofalnog, tj. kako mu se zalomi, tačnije ako je uspeo da pročita pojedinu repliku više od dva puta pre snimanja) moram priznati da sam sad nestrpljiv šta će biti na samom kraju serije.
Nadam se da će taj kraj zaokružiti bar delić neke “celine” mada je sigurno da će se snimati i nastavak…
Bilo kako bilo, to jest biće kako bude. Teško da bilo šta može, osim ako nije spektakularno loše ili spektakularno dobro, promeniti moje konačno mišljenje o prvoj sezoni ove serije ——>ipak je usledio dodatak
Nisam očekivao da će poslednje epizode doneti neko poboljšanje ali sam se duboko nadao, da ne kažem verovao, da barem neće biti toliko loše… a jesu loše.
napisano 22.11.2021 nakon odgledanog finala
Deveta epizoda je donela pregršt govana…i to u bukvalnom smislu. Iz nekog, meni apsolutno nejasnog razloga, svi su odjednom počeli da koriste tu reč, “govno”. I dok su u trećoj epizodi dominirale sise, protiv kojih ne može niko zdravog razuma biti, ovde su dominirala govna i moja poruka scenaristima je svakako “govno ti pod nos”.
I nije se samo Kojo vratio u svoj lik iz “Mi nismo anđeli 3” (u kojima btw. i ne glumi) nego su mu se svi pridružili u tome… Najgore od svega, ta “govna” su i takva gotovo najautentičnija reč/rečenica koju su akteri u poslednje dve epizode izgovorili. Svaki put kada bi neko pomenuo “crnog vojvodu i kapetana, vojsku i vojnike” i počeo, po ko zna koji put, objašnjavati ovu hrišćansko đavolsku mitologiju to je zvučalo mnogo gore i naivnije nego da je ostalo samo tekst na papiru/ekranu (koji bi svaki pristojan scenarista zapalio,sa laptopom, da ne ugleda svetlost dana i ne okalja mu “časni krst i ime”)
Kulminacija i katostrofalizacija je dostignuta u toj finalnoj desetoj epizodi. U njoj smo otkrili ko je kapetan (očekivano i tupavo) i ko sve radi za njega (očekivano i tupavije) i koji je to plan “za uništenje čovečanstva” (e to je tek naivno do bola…u svakom, sado mazo, smislu).
Najdomljivija u čitavoj seriji na kraju je ispala Jelena Đokić. To što se u završnici počne transformisati u “nindžu” (u sasvim drugačijem smislu od onog na koji ste verovatno pomislili) opet ide na dušu scenariste…ali svakako nas u drugoj sezoni čekaju Džedaj popovi.
Čitava priča kao da je stigla iz nekog trećerazrednog italijanskog horor fima i osim onih “govana” ništa u ovoj seriji nije delovalo “made in Serbia”.
Neko napisa negde da od “Kata-baze” ispade “Kata-strofa” ali, bez obzira na moje prethodne oštre reči, drago mi je zbog Slavka Štimca što sam ovo gledao…. možda će nadsinhronizacija na japanski ili napr. nemački, učiniti od “Crne svadbe” jednim kultnim ostvarenjem.
“Firefly” produkciji koji stoji iza ovih i mnogih drugih projekata za pranje naših para (koje otimaju Telekomu) svaka čast. Čast i glumcima/filmskim radnicima što su prodali svoja dupeta i dostojanstva i učestvuju u ovakvim “govnima”. Mora od nečeg da se živi, reći ćete…
Živi kao čovek ili smrdi kao govno….
Na skali od (1-5) ocena: 1+ (prvobitna ocena je bila 3)
recenzija: DeHičkok
p.s. postoji ona stara izreka “Samo da se Vlasi ne dosete” koju bih malo izmenio sa “Samo da se Vlasi ne dosete pa da počnu da tuže sve ove producente i televizije koje ovakve stvari emituju zbog toga što ih prikazuju kao neki divlji necivilizovani i mračni narod”
