Ted Lasso (Jason Colossal aka Kolosalna (2016) Sudeikis) je uspešni američki trener koji je angažovan, od strane Rebecca Welton (Hannah Waddingham) nove vlasnice premijer ligaša, fudbalskog kluba AFC Richmond, da preuzme vođenje ovog tima. Sa svojim pomoćnikom, trenerom Beardom, Lasso stiže iz Kanzasa i započinje svoju avanturu u premijer ligi. To je, otprlike, glavna pripovedna nit ove odlične (Apple tv) humorističke serije koje je krenula sa emitovanjem u aprilu prošle godine.
Okej…u čemu je fora možda se pitate ?
Ted Lasso jeste uspešni trener (specifičnog stila) ali koledž tima i to američkog fudbala. Nema pojma pravila u našem fudbalu (tj. socceru kako ga zovu Amerikanci). Postoji jedan šarmantni kratki segment kako se Lasso sa svojim prijateljem, pomoćnikom Beardom preslišava u avionu šta je to u stvari fudbal.
Takođe, u još jednom slatkom i kratkom uvodnom segmentu, saznajemo prave razloge zbog čega Rebbeca angažuje Teda. Cilj joj je da uništi ljubljeno čedo(klub) koji joj je u amanet ostavio bivši muž tokom brakorazvodne parnice. Ona je dobila klub a on je zadržao svoje bogastvo i gomilu duplo mlađih ljubavnica.
Ali ono što nije znala kada je napravila taj, fatalni, potez i angažovala Teda Lassa jeste da je Teda Lassa nemoguće ne voleti. On svojom harizmom koju čine beskrajna pozitivnost i pre svega vera u ljude, optimizam i toplina, uspeva da razoruža svakog sa kim dođe u kontakt. I tako, korak po korak, on pridobija ne samo Rebecu na svoju stranu već i igrače i navijače (koji mu odmah daju nadimak “wanker” što ovde neću prevoditi) kao i celu javnost.
“Ted Lasso” je kreirao Jason Sudeikis zajedno sa Brendan Huntom, i zasnovana je na liku Teda Lassa koji je bio napravljen i kojeg je Sudeikis glumio tokom reklamne kampanje za prenose premijer lige na NBC kanalu još daleke 2013 godine.
Stvarno se ne mogu setiti serije (a da je snimljena poslednjih godina) koja vam toliko podigne energiju i raspoloženje kao što to čini “Ted Lasso” u svakoj od svojih tridestestominutnih epizoda. Navikli smo da nam je realnost siva i da su humorističke serije više dramske nego komične a svakako često crnohumorne.
Nije da “Ted Lasso” nema i tih nekih teških životnih “drama” ali one, provučene kroz Lassovu perspektivu, postaju jednako humanizovane i emotivno “plemenite” kao što je i njegov glavni karakter.
Postali smo cinični (i satirični), paranoični (i sebični), bezvoljni (i nevoljni) i mada ne tvrdim da mi je “Lasso” vratio veru u ljude (i ljudsku civilizaciju) svakako mi je podario osećaj da u njega (Ted Lassa) imam beskrajno poverenje da će me dobro zabaviti u svakoj epizodi.
Počeo sam sa gledanjem druge sezone…dobro je ovo…apsolutna preporuka.
Na skali od (1-5) ocena: 5
recenzija: DeHičkok
