Za razliku od “Baby Driver” kojeg sam pogledao u bioskopu ali, eto, nisam napisao nikakav osvrt o njemu (i odmah da vam kažem, ja sam među onom, po svemu sudeći, manjom grupom, koja misli da “vozač Beba” i nije baš toliko sjajan), “Prošle noći u Soho” neće doživeti sličnu sudbinu.
Mlada Eloise “Ellie” Turner (veoma dobra Thomasin McKenzie) je puna snova i nade kada joj se, tako bar misli, ukaže sjajna prilika da studira modni dizajn u jednoj londonskoj školi. Ellie je opsednuta glamuroznim šezdesetim godinama “swinging” Londona, o kojima jedino zna iz filmova, muzike koju neprestano sluša i povremenim pričama njene bake sa kojom je odrasla.
Kada je Ellie imala sedam godina njena majka je izvršila samoubistvo (kako kaže baka, upravo zato što se nije snašla u Londonu) i ta trauma je ostavila značajan trag u njenom životu. Saznajemo da Ellie ima izvesne mentalne probleme koje prate povremene halucinacije lika njene majke, ali da ih je, kako kaže, prevazišla i da njena baka nema šta da brine, što će napustiti sigurno “porodično gnezdo”.
“London Here I Come !”
Ono što će je zateći u Londonu, za većinu nas i nije tako šokantno. Promiskuitetna cimerka, žurke i pabovi svake noći, nemogućnost da se odmah uklopi u sredinu…
Za našu Ellie, koja je ipak došla sa sela, i koja je bila prilično ušuškana u svom imaginarnom svetu, ovo je nepodnošljivo. Zbog toga, kada joj se ukaže prilika, pronalazi samostalno sobu u potkrovlju kuće čija je vlasnica gospođa Collins (Diana Rigg u svojoj poslednjoj filmskoj ulozi).
Prve noći u toj sobi, Ellie doživljava neobično i transcendetalno iskustvo. Naizgled putem snova ona se vraća u London iz šezdesetih, oteletvorena u vidu prelepe plavuše Sandie (zadovoljavajuća Anya Taylor-Joy) koja samouvereno želi da ostvari pevačku karijeru.
Jutarnji alarm vraća Ellie u realnost. Da li je sve to bio samo san ili su se neke nadnaravne stvari počele odigravati ?
Čitajući/gledajući raznorazne recenzije (u mnogim zemljama se ovaj film počeo prikazivati nedelju dana ranije) vidim da Wright-u najviše zameraju na tom drugom delu filma u kome će i Ellie i Sandie otkriti da život šezdesetih i nije bio tako sjajan već, naprotiv, jednako mračan i grozan kao i danas…ako pristanete na to.
Kažu, ti neki kritičari, da tada zaplet ode dođavola, karakteri prestanu da se ponašaju onako kako su nas navikli, i da sve postane jako naivno i, da upotrebim ipak englesku reč, “silly” (naša bi bila glupo ).
Ovo sve namerno pominjem jer sam upravo zbog toga bio prijatno iznenađen kako ti kritičari pojma nemaju…ne računajući mene…a ja i onako nisam kritičar.
Hoću reći, to što sam čekao trenutak kada će radnja postati glupa a nisam ga dočekao, više govori o njima (kritičarima) nego o samom “Last Night in Soho” jer, ako zaplet i rasplet i nije glup, svakako to ne znači da je sad nešto brilijantan.
Napr. znatno je bolji od većine giallo filmova koje često pominju kao jedan od uzora Wrightu za ovaj film (mada ne vidim baš previše omaža baš tim filmovima u ovom ostvarenju) ali i onako, nikada nisam gledao giallo zbog zapleta/sadržaja, već pre svega zbog forme/pakovanja u koju je umotan. Ako još bude i dobra priča to je samo dodatni plus.
I što se toga tiče, te forme/pakovanja, sa vizuelne, kinematografske i muzičke strane “Last Night in Soho” je spektakularan.
Za razliku od “Baby Driver” koji započinje još spektakularnije (u stvari, toliko dobro, da mogu sasvim da razumem publiku koja nije videlo u kakvu glupost, ali pravu, on prerasta u drugoj polovini), “Last Night in Soho” osim tog vizuelnog aspekta ima samo, relativno, pristojnu priču.
Možda u toj drugoj polovini i ima izvesnih preterivanja (naročito u samoj završnici) i svakako previše repeticije (dok Ellie proganjaju “duhovi”) ali ni jednog trenutka nije mi film bio dosadan i niti jednog trenutka nisam pomislio kako je ovo “baš glupo” (kao što jesam par puta u “Baby Driver”).
Opet, ne mogu da kažem i da sam nešto previše uživao u filmu, te je moj krajnji utisak taj da je “Prošle noći u Soho” jedan solidan horor/triler u kojem zadovoljstva pronalazite u nekim drugim “sitnicima” a ne u samom nizu dešavanja koje trebaju da formiraju jednu logičku zaokruženu celinu.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
