Od režisera “Cold in July (2014)” Jim Micklea stiže nam ovaj ambiciozni triler koji je pravo sa festivala u Ostinu završio na Netflix-u (u pitanju je 100% Netflix produkcija) gde je, istog meseca (septembar 2019), doživeo i svoju world wide distribuciju.
Namerno ću izostaviti neke bitne činjenice dok vam opisujem osnovni sadržaj filma jer njegovi najbolji aduti se nalaze u prvoj polovini (trećini) sve dok je misterija i dalje prava misterija.
Da su autori “In the Shadow of the Moon” izostavili i prolog (odakle je gornji kadar sa američkom zastavom) verovatno bi uživanje u samom delu bilo nešto bolje jer taj prolog, nažalost, iskusnim gledaocima mnogo toga otkriva.
Priča započinje 1988 godine sa nizom čudnih smrtonosnih incidenata i taj početak je prilično spektakularan (ona scena sa autobusom). Policajac Thomas Lockhart (Boyd Holbrook) koji se nalazio u blizini jednog od tih događaja započinje istragu (sa svojim partnerom i dobrim drugarom) i otkriva da svaka od žrtava ima specifičnu ubodne rane.
U ovaj slučaj, nevoljno, uključuje ga glavni detektiv Holt (Michael C. Hall) ali ipak mu je Thomas šurak (znači brat njegove žene). Ubrzo pronalaze osumnjičenog i onda stvari pođu po zlu kada krenu u poteru.
Fleš forvard u 1997 godinu (nakon traumatičnih događaja od pre devet godina) i mnoge stvari su se promenile. Osim jedne…naime, u gradu počinje da se dešava novi niz ubistava koje kao da je počinila ista osoba iz 1988 godine…što je…nemoguće (a zašto shvatićete ako pogledate film).
I to je to…ne želim više ni ič od zapleta da vam otkrivam…
Opet to ne znači da vam mogu punog srca i preporučiti da pogledate ovaj film. Naime, kada se otkrije ta glavna misterija (a to se dešava već oko polovine filma) “In the Shadow of the Moon” kreće silaznom linijom…pravo ka veoma lošoj završnici.
A tek kada otkrijete koji su stvarni motivi za sva ova dešavanja bićete gurnuti u američko propagadno blato koje ” “In the Shadow of the Moon” donose veoma kratak rok upotrebe. Bila je to 2019 godina i možda su “morali” da snimaju takve projekte.
Sada smo na izmaku 2021 godine a realnost u Americi je daleko gora nakon što su “ispunili” ciljeve tog i sličnih holivudskih (ne)dela iz tog perioda. Leni Rifenštal je barem snimala spektakularno lepe filmove bez obzira što su bili čisti politički pamfleti…
Na skali od (1-6) ocena: 2
