Svaka čast na reklamnoj kampanji i hajpu (čuo sam da je ovo postala standardna srpska reč) koji je pratio “Kljun”. I ako u samoj informaciji da je ova serija izabrana, kao prva sa ovih prostora, da bude u takmičarskom delu renomiranog Kanskog Tv festivala, i nije bilo “laži” ona beše sasvim dovoljna da “zagrizem metak” i odgledam je kompletnu.
Jer, “Bog mi je svedok” 🙂 , da nije bilo te “propagande” verovatno bih odustao od gledanja nakon prve dve, prilično blede, epizode.
Opet, da nisam bio tako “lenj”, mogao sam otići na sajt festivala gde bih shvatio da u pitanju tek četvrti “serijski svetski sajam” i da to što je “Kljun” (a na engleskom su je preveli kao Awake) prvi “sa ovih prostora” i ne znači mnogo. Na osnovu programa prethodnih godina (prvi je održan 2018), rekao bih da je prilično problematično isticati da je nešto “po prvi put u istoriji” (što je omiljena fraza našeg voljenog predsednika).
Od tih 10 ostvarenja koji uđu u takmičenje, gotovo pod obavezno, su ostvarenja iz Švedske (plus ostali Skandinavci), Nemačke, Francuske,Britanije, Italije a, kao zanimljivost, uvek je prisutna serija iz Izraela (a nekih godina budu čak i dve), plus, tu se nađe i neki Japanac, Meksikanac, Korejanac…
Hoću reći, super je što je “Kljun” selektovan ali sa druge strane, ovaj festival ipak i nije toliko prestižan kao onaj drugi iz Kana. Možda će vremenom postati…ko zna… a ko zna i kako se uopšte prijavljuje za ovo takmičenje (jer nikada nije bilo serija ni iz USA, Australije, Poljske, Češke… )
Takođe, na sajtu festivala mogao sam videti i kako, u stvari, seriju “Kljun” predstavljaju/objašnjavaju strancima.
Policijska komedija koja sa ponosom preuzima američke (televizijske/filmske krimi) reference i prilagođava ih balkanskoj tradiciji ? Stvarno ?
Mislim, meni jeste bilo smešno, barem u početku, svaki put kada sam video Mićka (Dragoljub Ljubičić), i jeste lik subotičkog mladog inspektora Mikloša Miće Tota (kojeg tumači Stefan Vukić) duša ove serije i istovremeno “odgovoran” za par duhovitih replika i reakcija, ali “Kljun” definitivno nije komedija. Naprotiv…
Takođe, ako i ima balkanskih “začina” oni su dati na kašičicu i ovo ostvarenje više liči po svojoj atmosferi i hladnoći (a zlonamerni bi rekli drven-oći) 99% likova iz “Kljuna” na neko skandinavsko turobno čedo…
Genaralni (lični) utisak nakon odgledanih svih deset epizoda mi je nekako pomešan. “Kljun” svakako nije naročito dobra serija ali poseduje određene kvalitete zbog koje je ne bih načisto otpisao (za eventualnu drugu sezonu) i koji joj pomažu da dobije ipak prelaznu ocenu.
Zato, hajmo konačno o onome što mi se svidelo i nije svidelo u seriji pod imenom “Kljun”.
+ Lokacija
Subotica i jeste, ako tako gledamo, “skandinavski” deo Srbije…i po atmosferi i po ljudima a i po toj, opšte poznatoj, činjenici da je u pitanju grad sa “najvišom stopom samoubistva po glavi stanovnika” u Srbiji, na čemu je zasnovan i osnovni zaplet ove serije.
– Lokacija
Bio sam samo jednom u Subotici ali ne verujem da se ona baš toliko razlikuje od ostatka Vojvodine. Hoću reći, ova “kjlunovska” Subotica nije naročito autentična i nema taj neki lokalni šmek (i miris i ukus). Radnja, kako je ovde prikazana, mogla je biti komotno smeštena u bilo koji gradić u bilo kojoj zemlji.
+ Glumci
Divno je videti ovoliko novih, nažalost široj javnosti, ne baš poznatih glumaca kojima je pružena šansa da pokažu sav svoj talenat.
– Glumci
Kako da ovo napišem a da se neko ne naljuti ? Izgleda da većina od ovih glumaca sa pravom nisu poznati široj javnosti. Neujednačenost glumačkih interpretacija od scene do scene pa i u istoj sceni bolno je vidljiva i često preti da vas načisto izbaci iz (i onako sporog) ritma serije i te neke “realnosti” koju nam svet “Kljuna” pokušava dočarati.
Mada zasluge za to ima i u scenariju tj. u dijalozima koji su ovim glumcima uvaljeni da moraju da izgovore mislim da je najveća krivica na režiserima koji su upravo odabrali da takvi kadrovi (što bi rekli tejkovi) završe u finalnom proizvodu. Prosto ne mogu da verujem da neki od ovih glumaca nisu mogli bolje i da je ovo stvarno najbolje…
Pogotovo kada imate u vidu da su upravo neki od njih u pojedinim scenama, da ipak ne preterujem i da ne kažem “briljijantni” već da upotrebim izraz, solidni a u nekim katastrofalno loši. Mada, ima i onih koji su konstantno loši i koji kao da su došli iz nekog Žilnikovog filma (što uopšte nije kritika radova Želimira Žilnika koji je pravi majstor za rad sa naturščicima) u smislu da ne verujete da su ikakve glumačke škole završili.
+ Scenario
Ideja za priču je zanimljiva i, što se tiče tih naših prostora, prilično originalna. Lepo je videti kada scenaristi imaju zaokružen plan (naročito za ovakav tip (misterija) serija) i kada vidimo kako napr. u epizodi osam otkrivamo odgovore na neka pitanja koja su nam “bola oči” u nekim početnim epizodama. Hoću reći, scenaristi su se potrudili da nam daju odgovore…
– Scenario
Pošteno govoreći (a nadam se da oni to negde i duboko znaju) ovaj scenario nije imao materijal za 10 epizoda. U nekom idealnom svetu od njega bi nastalo četiri, veoma efektne, epizode, u onom manje idealnom, šest epizoda bi bila puna kapa (tako to rade Britanci) a u ovom našem, medijsko korporacijskom, i deset epizoda je suviše malo… 12 je nekako za njih sve idealan broj…a ako može i 24…mašala…
Na primer, na početku pete epizode se dese dva ubistva što znatno ubrza, kao što već rekoh, veoma sporu radnju ali kada otkrijemo da će se ta misterija razrešiti već negde na polovini naredne šeste epizode shvatamo da je u pitanju običan filer (opet jedna stara srpska reč za koju Vuk Karadžić u svom trećem izdanju rečnika kaže: “Filer označava epizode u nekoj seriji koje ne doprinose daljem razvoju radnje već služe samo da popune vreme“).
Komotno je taj čitav podzaplet (kao i mnogi drugi) mogao biti izbačen jer ničemu ne služi (osim doprinosu broja epizoda) pogotovo što se šesta epizoda završava otkrićem koji kao da je došao “sa neba pa u rebra” i koji, pokazaće se, postaje ključni (u Kljunu) za dalji tok priče… Dakle, šest epizoda (od 10) bilo nam je potrebno da nam “otkrijete” o čemu se, u stvari, ovde radi… Vala…hvala…na mlaćenju prazne slame (što bi rekli Vojvođani nakon što se vrate sa polja)
+Režija
Uz konstantnu lepu fotografiju i određeni režiserski postupci doprinose da se relativno lako “orijentišemo” u svetu “Kljuna”. Moram pohvaliti način na koji su nam vizuelno jasno dočarani flešbekovi iz (bliže ili dalje) prošlosti zajedno sa onim scenama snova.
Kompletan utisak je da režija funkcionalna i profesionalna i ne bih se tu nešto “žalio”, pogotovo što ne verujem da su režiseri bili “krivi” za ono što ipak moram pomenuti.
-Režija
Osma epizoda “Kljuna” je najbolja…gotovo na korak od malog (domaćeg) remek dela. Kompletno zaronjena u prošlost otkriva nam mnoge tajne i doprinosi da neke “nerazumne” stvari ipak dobiju kakvo/takvo objašnjenje.
Ali… zašto onda prave neke početničke greške upravo u toj epizodi ? Ako prihvatimo, kao što nam je prikazano, da sve ono što mi zajedno sa inspektorkom Sonjom Kljun otkrivamo, dok je ona pod hipnozom, priča sagledana iz njene perspektive, kako su mogli u iste te scene da ubace i dešavanja/događaje u kojima naša junakinja uopšte nije mogla prisustvovati. One jesu neophodne da bi nama bilo objašnjeneno šta se u stvari desilo ali ne mogu biti pomešane sa nečijim ličnim sećanjima.
Baš me zanima da li je razlog što su sve te scene iz prošlosti završile u ovoj epizodi zato što je to bio plan ili zato što nisu mogli da se sete gde drugde da ih ubace…a mogli su…samo da su na vreme krenuli…da su bolje koncipirali sve to.
Mada bi mnogi mogli (ponegde i sa pravom) da zameraju neke logičke postavke zapleta i samog raspleta, ako prihvatite da je sve to ipak tako (koliko su neki moćni a neki totalno nemoćni) ostaje ta emotivna komponentna koja mi strašno smeta tokom čitave serije, a naročito u završne dve epizode. Preciznije, pričam o nedostatku emotivne komponente.
Lik Sonje Kljun (koju inače sasvim solidno tumači Ivana Vuković) najviše podseća na onu jednu, mnogo poznatiju, inspektorku iz serije “Broen/Bron” koja ima Aspergerov sindrom. Ne, nema Sonja taj problem ali je jednako emotivno distancirana od svih pa i kada pokaže neke emocije to nimalo ne deluje ubedljivo, upravo zbog toga što je njen lik zamišljen da bude takav.
Zbog toga u završnici serije, nimalo uverljivo, deluju njene odluke i motivi zbog kojih ih donosi . Kao što gotovo i niko iz te završnice svoje postupke ne može “objasniti” prethodnim karakterom koji nam je prikazan već samo mehanikom zapleta (a u ovom slučaju raspleta) jer, eto, te stvari pišu u scenariju…
Da vas ne bih previše ugnjavio, pogledajte “Kljun” ali imao bih razumevanja ako i nakon pogledanih par epizoda i odustanete od te namere.
Možda će vam biti lakše ako određene bizarnosti iz serije shvatite kao komične pasaže a pojedine replike i drvenu glumu kao instruisani (od scenarista/režisera) “deadpan” humor…jer, ovo je, sami su nam rekli, policijska komedija.
Tragedija je što će konačno ocena ovog, ni malo standardnog, projekta biti ista kao i za “Pevačicu” ali šta ću kada mi je ona bila jednako “zabavna” i svakako smešnija (doduše iz sasvim drugih razloga).
Na skali od (1-5) ocena: 2
recenzija: DeHičkok
