“Hunger” je prvo dugometražno ostvarenje talentovanog filmskog autora Steve McQueena (Widows aka Udovice (2018)). Takođe, to je film koji je glumcu Michael Fassbenderu doneo svetsku slavu.
Priča je zasnovana na istinitim događajima iz Britanske (ružne) prošlosti, kada su zarobljeni pripadnici IRA pokušali štrajkom glađi da dođu do statusa političkog zatvorenika a ne teroriste. Mada nisam nekakav ekspert za taj irsko engleski sukob (osim poznavanja bazičnih informacija) ovde je sasvim jasno na čijoj strani su autori.
“Hunger” se uopšte ne bavi time zbog čega su ovi ljudi završili u zatvoru (mada, naravno, pominje to par puta) već nam veoma detaljno, gotovo naturalistički, prikazuje tretman i pakao kroz koji su prolazili zatvorenici na tom mestu. Neke scene su toliko brutalne i teške za gledanje da evo i ja, vaš omiljeni recenzent koji je gledao svakakva sranja (a u ovom filmu ima i bukvalno sranja pogledati pod No wash protest), sam bio užasnut u pojedinim trenucima.
Ono što me je, u stvari, najviše užasnulo i istovremeno rastužilo jeste realnost koju sam u tom trenutku skontao. Teško da ću doživeti da pogledam neki film nekog našeg autora koji će se ovako brutalno baviti i obračunati našom savremenom prošlošću. Nije da nema materijala…ima….ima toliko sranja koje smo gurnuli ispod tepiha i za koje se pravimo da ne postoji i namerno zapušavamo noseve dok gazimo preko njih..preko leševa.
Zanimljiv je način na koji nas McQueen uvodi u priču. Prvo pratimo, naizgled običan porodični ručak obične porodice, da bi otkrili, kada krene na posao, da je u pitanju zatvorski čuvar. Onda, polako, prelazimo ka novim zatvorenicima koji tek stižu, da bi nam tek negde na isteku prve trećine filma bio predstavljen glavni protagonista Bobby Sands ( Michael Fassbender ).
Krajnji utisak o “Hunger” ipak nije toliko sjajan. Jeste u pitanju izuzetno snažan film ali, začudo, ona jedna dugačka (17 minuta) scena iz jednog kadra u kojoj Bobby razgovara sa sveštenikom i koji mnogo izdvajaju kada pominju “Hunger”, je uprava ta koja me je “prelomila” da ga svrstam samo u one dobre…vrlo dobre.
I ako ne traje predugo (samo 90ak minuta) opet se povremeno čini predugim a McQueen ne uspeva, da izraženu ambiciju da nam ova dešavanja predstavi iz par različitih perspektiva, sprovede dosledno i konsekventno. U svakom slučaju…vredi ga pogledati…
Na skali od (1-6) ocena: 4
