“Detroit” sam pogledao prošlog leta, negde u jeku protesta povodom smrti Džordža Flojda. Hteo sam da pokažem klincima da ti silni protesti (ne ulazeći ovde koliko su oni bili instruisani činjenicom da je Tramp u tom trenutku bio predsednik i da je, jednostavno, morao da ode sa tog mesta…na bilo koji način) imaju duboku istoriju i da je teško, da ne kažem besmisleno, pokušavati ih gledati samo kroz aktuelnu prizmu.
Ovo, za sada, poslednje ostvarenje režiserke Kathryn Bigelow bazirano je na istinitim događajima koji su se odigrali tokom leta 1967 godine. Sve je započelo sa policijskom racijom u jednom crnačkom (iliti afro-američkom) noćnom klubu u Detroitu koji je, zbog neprimerne upotrebe sile, izazvao lančanu reakciju i proteste u delu grada u kome, u getu, žive (preživljavaju) pripadnici ove zajednice.
Ubrzo guverner Mičigena angažuje Nacionalnu gardu a uskoro i predsednik Amerike šalje vojsku. Film se, u početku, fokusira na nekoliko paralelnih priča.
[my_movie_db id=407448]
Melvin (John Finn Boyega) želi samo da obavlja svoj posao (noćni čuvar) i da pristojno živi, Lerry (Algee Smith) je vodeći pevač soul grupe The Dramatics i pred njim je karijera, to jest, nastup kojim će im omogućiti ugovor sa izdavačkom kućom, dok je napr. Philip (Will Poulter) policajac, psihopata i rasista kojem veoma odgovora ova trenutna situacija jer u njoj može da ispuni sve svoje želje.
Ali te jedne, kobne, noći svi oni će se naći na poprištu jednog od najdramatičnijih i najgorih primera državne/policijske torture nad crncima/afro-amerikanacima koju pamti moderna Amerika. Mesto dešavanja je motel Algiers, vreme, dvadeset peti na dvadeset šesti jul 1967 godine.
Mada Bigelow izuzetno ubedljivo gradi tenziju i prikazuje dešavanja iz te noći “Detroit” ne uspeva da dobaci do dometa nekih drugih, sada već filmskih klasika, kojima je centralna tema to ružno lice Amerike.
Da li je to zbog toga što je ovo ipak istinit događaj te nisu smeli da se poigravaju sa ključnim činjenicama a samim tim i sa našim (gledaocima) emocijama ?
Da li je to zbog toga što prilično parče filma otkine uvodni, ne toliko interesantan, deo koji jeste namenjen da se bolje upoznamo sa likovima koji će uskoro postati deo te paklene noći, ali koji je svakako mogao/morao biti kraći. 143 minuta je previše dugo…
Takođe, i klasična završnica za ovakvu vrstu filmova, koja se bavi događajima “šta je bilo posle”, osim što definitivno ostavlja gorak ukus u ustima, ne donosi neku vrstu, veoma potrebne, katarze…
Čovek je čoveku zver…iliti da parafraziram, “jebo si ježa ako si bio crnac a živeo u Americi” do pre samo neku deceniju…
Na skali od (1-6) ocena: 3+
