Par godina nakon “Dana mrmota” stigao je ovaj simpatični niskobudžetni (u to doba, popularan naziv za ovakve produkcije je bio B-film) akcioni SF koji se poigrava sa vremenskom petljom.
[my_movie_db id=26689]
Naravno kao što ni Jim Belushi nije Bill Murray tako ni ovaj film nema mnogo veze sa “Groundhog Day” ali ga je uvek zgodno pomenuti jer će možda neko slučajno naleteti i na ovaj tekst dok gugluje onaj daleko poznatiji naslov (koji, pak (ali ne u smislu Stanislave), kako sam primetio, ni mlađoj publici više ništa ne znači).
“Retroactive” započinje sa ovim (Frank Whaley) likom sa gornje slike koji je nekakav super genijalni naučnik kome je upravo vojska ukinula sredstva za tajni projekat. Stigavši u svoj bunker (negde u sred teksaške nedođije/pustinje). U očaju, on odluči da poslednji put pokrene svoju skalameriju i gle čuda… ona odjednom proradi.
Tada ćemo otkriti da ako se nadješ na nekoj platformi (koja se nalazi naravno u ovom bunker postrojenju), u tačno određeno vreme tokom ove procedure, bićeš gurnut natrag u prošlost, dvadeset minuta ranije od trenutka kada si “resetovan”.
Ova cica sa gornje slike Karen (Kylie Travis) je u stvari naš glavni junak/junakinja. Ona je bivši policijski psiholog kome se na putu pokvario auto te prihvata dražesnu ponudu još, naizgled, dražesnijeg para Franka i Rayanne (Belushi i Shannon Whirry) da je dobace do auto mehaničara.
Glupo je da vam otkrivam šta će se tačno desiti u nastavku ove pustolovine (ovo do sada je samo prvih desetak minuta), jer se i najbolji deo filma nalazi u toj prvoj trećini kada još uvek ne znamo na koji način će Frank “eksplodirati” (jer je Frank kao i Laki malo nervozan) i kako će se i ko tačno naći u toj vremenskoj petlji.
Problem sa Kyle
Pogodili ste. Osnovi problem koi sam imao u ovom filmu bio je vezan za glumačku “izvedbu” Kyle Travis. Blago rečeno, nije se snašla.
Ona bi trebalo da glumi nekakvu opasnu devojku jednako moćnu na jeziku i na pištolju ali jednostavno ne ume…
Ne kažem da je ostatak ekipe sad u rangu Meril Strip, Al Paćina i Žike Obretkovića ali su sasvim korektni. Naročito me je prijatno iznenadio nastup Shannon Whirry koju stalni posetioci videoklubava tokom devedesetih znaju po sasvim drugačijem tipu filmova.
Gospođica Whirry ume da glumi…i to dobro.
Kao što već rekoh, prva trećina je i najzanimljivija. U ostatku filma imamo raznorazna preterivanja u vidu eksplozija i revolveraških obračuna ali oni su neizostavni deo ovakvih akcionih B filmova i moram priznati da su mi i prijali jer, u to doba, još uvek nisu koristili CGI već dobre stare praktične vratolomije (i kaskadere)…mada, ima ovde i takvih, smešnih, CGI efekata.
Ono što jeste smetalo jeste scenario koji nije dovoljno maštovit i mada je uslovljen (dvadesetominutnom) repeticijom moglo je to mnogo maštovitije da se iskoristi.
Nevolja je i što sam mehanizam vremenske petlje zahteva da “korisnik” dođe do jedne iste tačke da bi se “resetovao” pa to dodatno komplikuje i istovremeno “logistički” obesmišljava zaplet jer uvek mora postojati deo u kome ta osoba/osobe nekako stižu do te tačke.
Belushi je dobar ali opet povremeno preteruje/pregljumljuje te na kraju, ako ste skromnijih očekivanja, “Retroactive” će te, sasvim moguće, i sa uživanjem pogledati.
Na skali od (1-6) ocena: 3-/2+
