Ako se spremate da zakoračite u filmske svetove Emil Loteanu, velikog a neki kažu i kontroverznog (razloge sada neću pominjati) režisera rođenog u Moldaviji (u tadašnjem delu tzv. Velike Rumunije) daleke 1936 a koji će svoju karijeru izgraditi u SSSR-u (za one koji se ne sećaju, SSSR je Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika 🙂) , spremite dobro kuvano vino, neko meze i ušuškajte se pored svoje voljene osobe…svoje nežne i umiljate zveri…
Scenario se zasniva na najdužoj noveli Antona Čehova “Drama u lovu” i Lotenau iz nje uzima taj bazični zaplet (i rasplet). U središtu priče je mlada i nevina Olga Skvortsova (Galina Belyayeva), ćerka lokalnog šumara, koja živi odmah pored imanje grofa Karneeva (Kirill Lavrov).
Kada grof Karneev sa svojim upravnikom Urbeninom i starim prijateljem, tužiocem, Kamysheveom (Oleg Yankovsky) jedne večeri poseti šumara,devetnaestogodišnja Olga će postati deo ljubavnog trougla u kome je ona glavni plen/nagrada a ova trojka starijih muškaraca (Kamyshev je tu “najmlađi”, sa 40 god.) “lovci” koji se bezuslovno, fatalno i gotovo nerazumno zaljube u nju.
Mada “Moja nežna i umiljata zver” ima jasnu književnu podlošku, kao i u svom prethodnom (i njegovom najpoznatijem) delu “Cigani lete u nebo”, Loteana, kao i njegovi junaci, odbacuje racio i nekakve uobičajene scenarističko-logičke elemente za izgradnju ove “građevine”/filma, već od početka jasno igra na kartu emocija…na kartu srca…i slovenske, ciganske duše…
Ako nemate u sebi taj “štih”, ako niste spremni da isključite razum i da se prepustite osećanjima pitanje je koliko će vam se dopasti ovaj film.
Ako vas apsolutno predivna muzika Eugen Doge ne dotiče onda je, da prostite, ipak problem u vama…
Postoje filmovi koji vas nasmeju, postoje oni koji vas rasplaču, postoje i oni zbog kojih grickate nokte od nervoze i uzbuđenja…
Postoje filmovi koji vas uplaše a postoje i oni koji vas iznerviraju…a tu su i oni, verovatno najgori, oni koji vas ostave totalno ravnodušnim.
Postoji i ona mala grupa odabranih filmskih naslova koji vas tokom svog trajanja emotivno rastave na sitne parčiće a potom te iste ponovo sastave, u, nadam se, neko bolje, ljudsko biće… jedan od njih je i “Moja nežna umiljata zver”.
na gornjem linku se nalazi kompletan film. Ako se malo potrudite i uključite auto translate možete imati titlove na bilo kom jeziku…pa i na srpskom.
Na skali od (1-6) ocena: 5