O filmu Džona Karpentera “Oni žive” koji se novembra 1988 godine našao premijerno na prvom mestu američke box-office liste (smenivši sasvim simbolično četvrti nastavak Noći veštica) mogu se napisati tone eseja…i to na sasvim različite teme.
Karpenter, koji je potpisao i scenario, doduše pod pseudonimom (taj trik je često koristio), od početka je i sam jasno odredio kakav politički stav je želeo da nam ovim filmom pokaže. Čitav koncept vanzemaljske invazije koja ljude tretira kao stoku i koji samo saradnjom sa njima mogu napredovati (opet naravno na račun potlačenih) je predstavljao Karpenterovu reakciju na tadašnje stanje američkog društva na isteku drugog Reganovog mandata.
Subliminalna medijska manipulacija je ovde prikazana na jedan izuzetno jednostavan i efektan način. Ako stavite specijalne naočare, koji izgledaju kao sunčane, kroz njih će te videti koje se poruke u stvari kriju iza reklamnih panao, ili koje je pravo lice voditelja vaših omiljenih tv emisija.
Jednostavan je i veoma direktan odgovor koji nam daje Kaprenter kako se takvim lažima suprostaviti. Pobuna i metak u glavu…ili što bi rekao glavni junak, skitnica pod imenom John Nada (takođe simbolično prezime) koga glumi Roddy Piper:
“Ja sam došao ovamo da žvaćem žvake i razbijam glave…”
” a sada mi je ponestalo žvaka…”
Legendarna rečenica iz kultnog filma kojeg ako niste gledali učinite to pod hitno. Ima ga na RTS planeti, što je opet, veoma simbolično mesto na kome se nalazi, uzimajući u obzir šta bi ste na tom istom RTS-u mogli videti kada bi ste, kojim slučajem, uspeli da nabavite model naočara koje koristi naš junak Nada.
“They Live” je nastao kao deo paketa/ugovora koji je sklopio Karpenter sa Universalom (preko nezavisne produkcije kuće Alive Films) nakon finansijskog neuspeha njegovih prethodnih filmova (što je opet jedna sasvim druga priča jer među njima se nalaze neki od Karpentorovih najboljih dela).
Dogovor je, parafraziram, otprilike glasio:
Zbog toga u “They Live” imate jednu filmsku tuču koja traje baš dugoooo….dugooo….i upravo zvog toga je i postala legendarna. Da je ovaj film prošao kroz standardne studijske šake neki glavešina bi se uplašio i rekao skraćuj to…ne može ovakva scena pred publiku.
Činjenica је da je naredni film Karpenter snimio tek četiri godine kasnije i to za drugi filmski studio.
Sam je kriv.
Ko ga je terao da bude tako subverzivan i buntovan ? Mogao je da fino i lepo prihvati pravila igre…i prestane da gleda svet kroz ta crna stakla….
Na skali od (1-6) ocena: 5