Evo stiže na red i ovaj SF postapokaliptični vanzemaljsko invazioni okupacijsko politički film pod sumanitim prevodom naslova “Duboka država”. Napisah sumanitim jer da su se bukvalno držali originala nazvali bi ga “Zarobljena država” i on bi mnogo više odgovorao temi.
Ovako, pomislićete da je u pitanju nekakva tajna invazija vanzemaljaca koji, uz pomoć tajne “duboke države”, kontrolišu planetu i svakog ko počne da tu nešto “čačka” tajno eliminišu…
Ovde nema nikakve tajne (okupacije). Vanzemaljci očas posla pokore čitavo čovečanstvo i ljudsku vrstu pretvore u robove koji im služe da rade u rudnicima (i život im nije lak…i zato ne vole, ne vole…muziku….ali to nema veze sa ovim filmom) i izvlače sirovine…
Naravno, kao i uvek, kolaboracionista i kvislinga (ako su poreklom iz Norveške) ima koliko hoćeš, te se ovi strašni Zakonodavci (kako tepaju bodljikavim vanzemaljcima), ne smaraju upravljenjem i kontrolom ljudske marve. Za to im služi ljudski ološ u vidu beskrupuloznih političara/bogataša i policijske (tajne i javne) snage. Plus, svi mediji su im pod kontrolom.
U “Captive State” pratimo grupu pobunjenika koja planira nekakvu veliku akciju (jer “jedna iskra je dovoljna da zapali vatru…rata”) a centralni likovi su dva brata, stariji, odavno već prekaljeni Tihi, i mlađi “baš me briga za opšte dobro” tinejdžer Prle.
Tu je i komandant specijalne policije Kriger (Džon Gudman) koji je i lično povezan sa ovom braćom jer mu je njihov (pokojni) otac bio kolega na (policijskom) poslu.
“Duboka država” je propala i kod kritičara i (što je bitnije) kod publike ali ovo ipak nije toliko loš film koliko su ga nagrdili. Početni deo filma, dobro parče od preko tridesetak minuta, je stvarno trlaljavo realizovano.
Gotovo da ništa u tim trenucima ne funkcioniše kako treba te i neki glumački perfomansi deluju kao da se okupila grupa “braće iz kraja” na kreku i kao nešto tu glumata…
Ne pomaže ni to što režiser insistira na na muljavim,sivim tonovima kojima se, jel’te, najbolje dočarava svaka apokalipsa koji i previše otkrivaju koliko je mali budžet filma koji pretenduje da bude ipak neki SF (uslovno) spektakl.
Ipak, kada konačno krene akcija, kada se (neki) naši protagonisti konačno i totalno ufuraju u stil “Otpisanih”, a (neki) drugi budu totalno skrajnuti, “Capitive State” dobija dinamiku i postaje jedan zanimljiv triler gotovo do samog kraja.
Nije “Duboka država” obavezno štivo za ljubitelje SF filmova ali ima svojih trenutaka…
Na skali od (1-6) ocena: 3