Svašta nam je, na filmskom platnu, donela davna 1972 godina. U stvari, već toliko puno imamo na ovom sajtu tekstova koji se bave ostvarenjima iz te godine da je ona zaslužila da ima i poseban tag.
“Cut-throats Nine” je surova priča o transportu opakih, okovanih u lance, osuđenih kriminalaca do zatvora u utvrđenju sa druge strane planine. Ovu kolonu prokletih vodi narednik Braun, a sa njim je i njegova ćerka. Potrebno je da se po snežnoj oluji prebace iz rudnika zlata do tvrđave Fort Green.
Odmah na početku filma, kolona upada u zasedu, i kompletna vojnička pratnja biva ubijena. Banditi misle da ovaj transport osim zatvorenika prenosi i zlato ali kada otkriju da ga nema, Braun uspeva da iskoristi pometnju i da sa kolima/karavanom (na konjsku vuču) nekako umakne. Nažalost, prilikom bekstva konji nastradaju a Braun je primoran da ove ubice/silovatelje/pljačkaše transportuje pešice kroz divljinu.
[my_movie_db id=29496]
Jedina prednost nad njima je to što su oni svi vezani lancima a on jedini ima naoružanje.
“Condenados a vivir” prati fama da je u pitanju najnasiliniji evropski vestern (u pitanju je španska produkcija). I stvarno, pojedini kadrovi napr. izvrnutih ljudskih creva stvarno deluju grozno…grozno i neprirodno. To (neprirodno) mi je bio osećaj svaki put kada bi naišao takav prizor. A onda, pripremajući ovu recenziju otkrio sam da su svi ti kadrovi stvarno bili u pravom smislu neprirodni. Ubačeni za potrebe američkog tržišta i naknadno montirani.
Joaquín Luis Romero Marchent, režiser i scenarista, uspeva da napravi izuzetno dojmljiv film tokom njegove prve polovine trajanja. Ne bih želeo da ulazim u detalje same radnje i otkrivam spojler-e ali, reći ću vam samo toliko: “Nije surova priroda glavni neprijatelj ovde već je to surova priroda….ali ljudska”.
Kada otkrijemo da zlato ipak postoji i zašto, u stvari, je neophodno da ovi osuđenici stignu do zatvora u Fort Green-u, najgore ljudske osobine počinju isplivavati na površinu (mada, od početka, znamo da su svi, osim možda jedne osobe, u ovoj kozarčko-gubavačkoj koloni šljam…dno dna….)
Već pomenuti, šokantno grozni kadrovi, suštinski i nisu toliko efektni. Mnogo veći i grozniji utisak ostavlja jedna scena na polovini filma, nego sve te krvave slike…
Nažalost, drugi deo filma je daleko slabiji. Tada se “Cut-throats Nine” više bavi mehanikom raspleta i zapleta i načinima kako da se otarasi jednog po jednog učesnika. Prave drame praktično i nema više jer više i nema suprostavljene strane, već se sve svodi na to kako se dočepati zlata.
Dodatni problem predstavlja i to što za film koji se dičio realnošću postupaka svojih protagonista/antagonista (ma koliko ti postupci bili neljudski…ili možda, upravo, ljudski) u završnici započnu da se ponašaju i glupavo i tupavo, nimalo u skladu sa prethodno uspostavljenim karakterima.
Simbolično, sama završna scena jeste ubedljiva, ali kako smo do nje došli je problem zbog čega ovaj film nikako ne može da dogura do neke bolje ocene…
Na skali od (1-6) ocena: 2+
