Najmanje zbog dve stvari ovaj film vam se “mora” naći na listi za gledanje što se tiče novije produkcije.
Prvi, glavni, kompletno je snimljen u Srbiji (i gomila poznatih/manje poznatih glumaca glumi neke epizode a svi statisti su naši 100% 🙂 ).
Drugi, aktuelna tema jer se bavi virusom koji se rapidno širi svetom, s’tim što za razliku od ovog “našeg” izaziva neutoljivu želju za nasiljem kod zaraženih. Znači, ljudi ne postaju zombiji već samo lude ubice…
Naravno, sada bi bilo idealno reći da je treći razlog zbog čega ga morate videti taj što je super ali….nije.
Režiser Joe Lynch je već radio u Srbiji (Everly (2014)) i sa te, produkcione strane, ne možete naslutiti da ovo nije snimljeno u Americi/Kanadi ili već nekoj drugoj zemlji sa dugom (film.prod.) tradicijom.
Glavni junak je Derek Cho (Steven Burning aka Beoning aka Izgaranje (2018) Yeun), korporativni advokat u kompaniji u kojoj, do uspeha, moraš gaziti preko leševa. Uskoro to postoje i bukvalno jer se virus (koji ima osobinu da deluje samo kraći vremenski period…oko 8 sati) proširo zgradom u kojoj radi i svi počinju da se ponašaju neobuzdano.
Samara The Babysitter (2017) Weaving glumi klijenta kome ova korporacija preti da oduzme dom (ako ne vrati dug) i u momentu pojave virusa (koji se širi vazduhom tj. ventilacijom) i ona se zatiče u zgradi.
Država, naravno, odmah reauguje…tako što čitavu zgradu stavi pod karantin, čekajući da prođe to kritično vreme dejstva virusa…a ko preživi unutra taj majhem tj. haos…preživeo je.
“Mayhem”, u toj prvoj polovini, sasvim solidno funkcioniše kao društvena satira provučena kroz horor crnohumorno krvoliptanje. Što bi se reklo, i autori i akteri, tada zadaju prave udarce i levo i desno, te kritika korporacijske savremene kulture i neljudskog odnosa tih moćnih entita prema običnim pojedincima ne deluje ni nametnuto a ni ne koči fine ubistvene nasilne pasaže.
Problemi nastaju kako se film bliži kraju. Kao da se haos sa ekrana prenosi i sa druge strane te sve više gubimo i fokus i poentu čitavog filma koji zaboravlja na neke početne “ideale” i sve svodi na eksploataciju nasilja.
Možda je to i bio krajnji cilj. Glupo je bilo očekivati da će, na kraju, “Mayhem” ispsasti nešto više od hiperbolne eksplozije krvi i iznutrica.
U svakom slučaju, povremeno jako zabavno, ali većim delom ispod proseka…
Na skali od (1-6) ocena: 2+
