Ako je verovati mojim (alchajmer) sećanjima prvi deo ovog filma sam gledao pre neke dve,tri godine. Siguran sam da mi je na par mesta bio zabavan i da nije bio baš totalno gubljenje vremena. Ne tvrdim da ću se jučerašnjeg (bioskopskog) iskustva sećati mnogo više (jer godine idu a sede kose DDR memoriju nose) ali ovo je, sasvim sigurno, znatno bolji i zabavniji film od prvog dela.
Michael Bryce (Ryan Life (2017) Reynolds) je i dalje bez svoje AAA dozvole za telohranitelje. Da bi obavljao posao u toj NAJBOLJOJ agenciji na svetu moraš imati licencu. Događaji iz prvog filma ga možda nisu doveli do ludila ali jesu na korak do njega, naime, Majkl ima redovne seanse sa psihijatrom.
Odmor u Kapriju (Italija) biva prekinut odmah na početku, u trenutku kada ga Sonja Kinkejd (Salma Everly (2014) Hayek) supruga njegovog (ne)prijatelja Darijus Kinkejda (Samuel L. Spiral aka Spirala straha: Novo poglavlje Slagalice strave (2021) Jackson) uvlači u opasnu avanturu.
Darijus je kidnapovan od lokalne (Kapri a ne Leni) mafije a poslednje što je njegova voljena supruga čula, pre nego što su ga zgrabili, beše: “Pronađi Majkla Brajsa!”. Luda Sonja to upravo i čini.
Nakon ludačke potere (reč ludo, kao što primećujete, ovde ću često koristiti), inače tek prve u nizu koji sledi, Sonja i Majkl će spasiti Darijusa ali odmah potom biti (svi zajedno) uvučeni u globalnu terorističku pretnju. Ovog puta ludi Aristotel (Antonio Banderas) totalnim uništenjem evropske internet infrastrukture želi da kazni EU zbog sankcija njegovoj voljenoj Grčkoj.
U demonstraciji tog moćnog kompjuterskog virusa videćemo kako je, ne samo centar Zagreba gotovo sravnjen sa zemljom, već i njegov metro… eh, samo da su znali da Zagreb metro nema a da mu se, ako ne najbliži onda svakako najlepši (metro), nalazi u Beogradu)
Zaplet u ovom filmu je najmanje bitan. Što pre prihvatite da je u ovom svetu „telohranitelja“ apsolutno sve moguće i da ne funkcionišu zakoni fizike već zakoni „Looney Tunes” pre ćete početi da uživate u njemu. Malopre pomenuh crtaće ali budite uvereni…. rečnik koji se koristi definitivno nije ni iz Dizni a ni Looney animiranih filmova.
Mislim, ovaj moj 12-estogodišnjak je uživao u svakoj sočnoj psovki koja je, obično, izlazila iz usta, ovde u top formi, neodoljive Salme Hayak.
Osim što se besomučno psuje (ali na jedan izuzetno šarmantan način) režiser Patrick Hughes se ne ustučava da nam prikaže, kada je potrebno, krvoliptanje iz raznih novo otvorenih rupa na telima. Efektno otvorenih uglavnom raznovrsnim vatrenim oružjem.
Takođe, za razliku od prvog dela, koji je imao dobar početak pa se, kako se bližio kraju, sve više strmoglavljivao, ovde je situacija totalno obrnunta. Sve više i više sam prihvatao suludu premisu, do trenutka kada je taj logički deo mozga shvatio da nema potrebe da se bavi nekim nebitinim stvarima i da se mora prepustiti histerično smešnim i nemogućim situacijama u kojima se naši junaci nalaze
(da ne bude zabune, interna logika u okviru samog filma sasvim lepo funkcionište…ako shvatate šta želim reći)
Pravi film za ovo letnje ludilo… ko bi rekao da će mi toliko prijati….
Na skali od (1-6) ocena: 3+
p.s. 90% filma se odigrava u Italiji…prelepo…
p.p.s. Dragan Mićanović tumači jednu manju ali pamtiljivu ulogu
