“Ema” (po romanu Džejn Ostin) se pojavila u bioskopima u februaru prošle godine, u ono doba pre “kolere”, ali i pre nego što je Anya Taylor-Joy (The Witch (2015)) stekla planetarnu popularnost zahvaljujući seriji “Damin gambit”.
Ema Vudhaus je, kao što kaže gornji natpis, lepa pametna i bogata, mlada devojka koja živi na imanju sa svojim ocem (uvek divni Still Crazy aka Još uvek ludi (1998) Bill Nighy) i kojoj je jedina zanimacija, provodadžisanje. Ona će spojiti Peru i Zlatu, Miku i Milku, Vestona i Tejlorku čak i kada oni sami ne znaju da “odgovoraju jedan drugom” tj. da su idealni partneri, bar po Eminom mišljenju.
Naravno, ne da sebi ne može naći para nego ga i ne traži, jer Emu to ne zanima. Takva je lepa Ema…
Problemi po nju i po one koje je uplela u svoju “ljubavnu mrežu” nastaju kada otkrije da i nije tako savršeni čitač ljudskih duša i da njeni postupci mogu izazvati i ozbiljne posledice.
Naravno, u svetu Džejn Ostin, tu su uvek i ugledni džentlmeni, divne dame i razne ljubavne zavrzlame.
[my_movie_db id=556678]
“Emma.” je debitantsko ostvarenje Autumn de Wilde koja je eto u svojoj petoj deceniji odlučila da iz sveta modne fotografije i muzičkih spotova zakorači u svet filma.
De Wilde se pokazala kao sasvim umešna režiserka koja uspeva da izvuče iz ipak jednog, sad već klasičnog teksta, dovoljno duha i vrcavosti. Naročito je to vidljivo u prvoj polovini filma, u onom delu priče u kojoj Ema još uvek nema sopstvene probleme i sve deluje razigrano i dinamično.
Već na početku, kada Bill Nighy, bukvalno uskoči u film, “Emma” odmah dobija ubrzanje i polet koje ga nosi tokom te veoma efektne prve polovine.
U toj drugoj polovini, pre svega zbog strukture samog književnog dela koje je toliko puta korišćeno (ne mislim na sam roman Ema već na pravila tog ljubavnog žanra), nema nikakvih iznenađenja i sve će se završiti upravo onako kako ste i očekivali. Neki put je i to sasvim dovoljno za uživanje.
Na skali od (1-6) ocena: 3+/4-