“Kako ukrasti milion” je šarmantna romantična heist komedija snimljena u poznoj fazi velikog William Wyler-a (imao je već 64 godine i nakon ovog režirao je još samo dva filma, poslednji 1970).
Nicole Bonnet (Audrey Hepburn) je dovitljiva ćerka velikog umetničkog kolekcionara i mecene Charles Bonneta (Hugh Griffith) koji je upravo prodao, za fine pare, na aukciji jednu sliku čuvenog slikara. Problem je što je ona, kao i sve što je u njegovoj kolekciji, falsifikat. Naime, Charles je vrhunski falsifikator i hobi/posao mu je da imitira slike velikih umetnika (Van Gog, Sezan….).
Nicole je, naravno, protivnik hobija svog ćaleta ali se, osim na rečima, nešto i ne buni protiv toga. Problemi nastaju kada Charles odluči da čuvenu ( i lažnu) skulpturu, “Cellini” Veneru, ustupi prestižnom pariškom muzeju, za potrebe izložbe. Nije predvideo da će ona biti osigurana od krađe (i to na milion dolara) ali da će je zbog toga, iz čisto formalnih razloga, tehnički ispitati ugledni profesor i stručnjak za utvrđivanje vajarskih falsifikata.
Nicole nema drugog izbora nego da, pre nego što počne ispitivanje autentinčnosti, za pljačku sopstvene, doduše lažne, skulpture angažuje profesionalca za takve poslove, Simon Dermott (Peter O’Toole) koga je upoznala jedne večeri u svom domu, upravo prilikom, naizgled, njegovog pokušaja krađe platna Van Goga (lažnog).
U “How to Steal a Million” glumi i Eli Wallach u ulozi bogatog američkog industrijalca i filantropa, posebno zainteresovanog za Bonnet kolekciju.
Od samog početka nam svi akteri iza i ispred kamere “namiguju” da je u pitanju komedija. Ako to prihvatite odmah i ne tražite nekakvu ozbiljnost (gde joj mesto nije) moći ćete maksimalno uživati. Zbog toga zamerke na račun neverovatnog zapleta i naivnosti određenih situacija i ponašanja ovde ne piju vodu..jednostavno, to je takva vrsta filma.
Ono što jeste vidljivo i pomalo smeta, jeste da ne postoji “hemija” između dvoje glavnih aktera. Barem onakva na kakvu smo navikli da bi mogli da “progutamo” sve ono što nam se servira. Ne znam da li je to do Petera O’Toola, inače fenomenalnog, apsolutno fenonomenalnog glumca, koji jednostavno nije tip za romantičnog junaka ovakvih filmova (te ih osim ovog praktično i nije više snimao) ili je to da samog scenarija koji sadrži, bar nekoliko replika i situacija, koje ne bi “izvukli” ni Gregori Pek i Odri Hepbern iz “Praznika u Rimu” (takođe režija Vilijam Vajlera).
Ipak, i takvi “nesavršeni”, zvezdana prašina sipi sa ramena ovo dvoje glumaca, i u većem delu filma oni funkcionišu kao par. Naročito u onom najvažnijem, u samoj pljački koja čini i osnovnu celinu “How to Steal a Million”.
Dobar film ekipe koja nam je podarila i mnogo bolje projekte od ovog.
Na skali od (1-6) ocena: 4-
p.s. napomenuo sam u prikazu “Midnight Lace (1960)” (sa Doris Dej) da su tada pojedine zvezde ekskluzivno “oblačili” za potrebe filma, tako da je ovde, ako vas interesuje, sve što nosi Audrey Hepburn delo Givenchy-a
